subota, 17. studenoga 2018.

Dnevnik (ne)obične djevojke 2.


Ljubav ili...

Piše: Božana Ćosić

Otkako se ne opterećujem, sada slobodno mogu reći glupostima, život mi je ljepši i mirniji. Gledam sve drukčijim pogledom, onim pravim pogledom. Odjednom mi mamin i tatin odnos nije čudan, ne proučavam svaku njihovu riječ i gestu. A i Borisa jako dugo nisam vidjela. Sada mi se čini, zapravo, sada mislim da je zbilja došao s ciljem da vidi stare prijatelje i to je sve. Ništa neobično i strašno.

Često sami sebi napravimo probleme. Pomišljamo svašta i svašta si stavimo u glavu, a onda to preuveličamo i evo problema i razloga za nesanice i glavobolje. Ništa mi od toga nije trebalo. Sada to znam i sretna sam što mi se dogodio taj klik koji će sve promijeniti.

Nastavila sam normalno živjeti. Radim, izlazim, a i provodim lijepo vrijeme s roditeljima. Koristim svaki trenutak za druženje, razgovor i opuštenu zezanciju. Međutim, sada se pojavio drugi problem. Možda to ni ne mogu nazvati problemom, ali kako god se to zvalo, znam da će na kraju netko biti povrijeđen. Radi se o Svenu. Izjavio mi je ljubav što me je pogodilo. Sada se čudite, no na mom mjestu ne biste se čudili. Ipak smo odrasli zajedno. Poznajemo se od djetinjstva i dijelili smo sve, i dobro i loše. Dijelili smo djetinje stvari, onda tinejdžerske, a onda one zrelije i ozbiljnije. Bio mi je najbolji prijatelj i često sam ga doživljavala kao brata. Pa kako da ga sada drukčije gledam? Sven je zgodan i dobar mladić, ali nije za mene. Ta veza bi mi bila nezdrava i ne mogu pojmiti kako bih se ponašala. Ne mogu zamisliti da smo nešto više od prijatelja. Ali Sven ne razmišlja tako. Upravo sve što sam navela, to naše dugo prijateljstvo, smatra dobrim temeljem za vezu. Ozbiljno misli da bi naša veza bila savršena. Znamo sve jedno o drugome. Što volimo, što ne. Što nas veseli,a što rastužuje. Znamo svaku i najmanju sitnicu. A sve to bi iznjedrilo savršenu vezu. Ja tako ne mislim. Slažem se da je jako lijepo tako poznavati partnera, ali tada nema onog faktora iznenađenja. Nekada je nekoga postepeno upoznavati zanimljivo i uzbudljivo. Otkrivati dio po dio i truditi se da se što bolje upoznamo daje tu neku posebnu čar koje u našoj vezi jednostavno ne bi bilo. Neću reći da bi mi veza sa Svenom bila dosadna, ali svakako bi bila nezanimljiva. No to i nije tako važno. Ono što me uistinu pati je način na koji ga gledam. Kao što sam rekla, Sven mi nije bio samo prijatelj, često mi je bio i brat.

Što da radim? I je li Sven uistinu zaljubljen u mene ili je sve samo varka? Možda me voli kao sestru, a da toga nije ni svjestan...

Nema komentara :

Objavi komentar