petak, 9. veljače 2018.

Andreja Malta | Jazavčar Ben













Moj prijatelj Maks
ima zanimljivog psa
jazavčara
koji je duži neg' širi
Ali bez obzira na to
Jako je drag
i simpatičan.

Jednom je Maks
morao na put
pa me zamolio
da mu na dan
najviše dva
moja mačka Bella
i ja pričuvamo psa.
„Jesi li lud?“
pitala sam ga
„Kako će moja Bella
Podnijeti psa?“
„Ne brini,
dobar je on,
učini mi to
neće vam biti
problem.“
I tako sam
doma dovela
psa, malog
smeđeg Jazavčara
imena Ben
koji ne bi trebao
stvoriti problem.
Kad ga je Bella ugledala
sva se nakostriješila
počela je puhati
on je
tvrdoglavo lajao
a ja sam shvatila
da je tu potrebna
ozbiljna diplomacija.
Svađa između njih dvoje
trajala je
nekih pola sata
dok nisam viknula
na obojicu
najglasnije u životu:
„ E pa sad je dosta!!!!“
Malo su se prenuli
Ben se je stišao
Bella je prestala puhati
i za nekoliko sekundi
nestali su svaki
u svom kutu.
Istina da su po sobi
I dalje
letjele otrovne strijele
moje ogorčene
mačke Belle
pa je Ben
zatvorio oči
za slučaj da ga
koja od njih
ne pogodi.
Prije spavanja
izvela sam Bena u šetnju
malo sam ga podragala
i rekla mu
da Bella ipak nije
tako loša
kako mu se čini
i da ga lijepo molim
da se smiri.
Kada smo se vratili
Bella se je već
rastegla po mom krevetu
da slučajno
ne bi uletio i pas.
Bena sam ostavila
u dnevnom boravku
i prije nego što
sam legla uz Bellu
Zatvorila sam vrata
Da noću ne bi bilo rata.
Ujutro su opet
letjele otrovne strijele
moje nakostriješene Belle
i Ben je opet lajao
na sav glas
Bijesno kao što zna
samo pas.
A onda je iznenada
Neočekivano došao spas.
Na vratima se
uz zvonjavu pojavio
moj prijatelj Maks
koji se prijevremeno vratio
s puta.
Zvali su ga susjedi
jer mu je netko noću
provalo u stan.
Maks mi je zahvalio
uz nježan zagrljaj
mahnuo Belli
I uz:“Vidimo se, by, by…“
Izgubio se s
kratkonogim Benom
u tek probuđeni dan
dok sam kuhala jutarnju kavu
Bella se iz divljeg risa
pretvorila u najmiliju mačku
ovoga svijeta
motajući mi se oko nogu
i samo je prela, prela i prela …

Nema komentara :

Objavi komentar