Ja sam tebe izmislila
baš jedne večeri poput ove
dobro
možda je ipak bilo hladnije
i možda sam bila malo manje sretna
ili se i nije radilo o sreći
možda sam bila gladna
poštenog komada
ljudskog bića
mirisa i toplina
Tu večer mi nisu bila dovoljna
glinena srca koja sam vješala o jelku
mirisi začina
kič gradskih ulica
ni drugačija zavaravanja
pa sam te ulijevala
u zahrđale kalupe
i posipala svim nedostajanjima
Bilo je lako
izmišljati tebe
jer ti sve jesi
nekoj drugoj
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.