Kolumne

petak, 13. listopada 2017.

Srećko Aleksić | Nesporazum roditelja...


Tata i Bog na nebu
imaju iste plave oči
njegovi su kao dva safira
u vrtlogu rata i nemira
ćutnjom gasim umorno veče.

Mama drvo pleše ulicom...
ne sine, grane plešu na vetru
odavno si izašao iz škole
da ne raspoznaješ osnovne stvari
malog, velikog Čoveka.

Bože ti si stvorio ovaj čudan svet
nalik tajnama koje ne raspoznajem
umirem svaki put kada nestajem
oživim iz pepela tuđe kože i cipela
u nesporazumu sam sa samim sobom
dok objašnjavam da je zemlja okrugla
kao prazna tikva ili glava na putu.

Malog, velikog Čoveka...
u cipelama velikog Gulivera.
Roditelji žele samo da porastem
a ja sam vezan za pupčanu vrpcu.

Nema komentara :

Objavi komentar