 |
| Autor: Juha Richárd (CC0) |
odustajem
od snova o tebi i poezije
neću
tim miraklima od magle da pravim lažni oreol
oko prazne priče ostavljenih
da je veličina ljubavi voleti i kad nisam voljena
manja od makovog zrna u traženju
i veća od boga u davanju
na rečima
samo na rečima
a srce zinulo podivljalo i gladno
kao pas što čeka ostatke iza gozbe ljubavi
i naizmenično cvili i reži
između kidisanja na dušu
pesničkim snovima o tebi
koje je pojela proza stvarnosti
i sad više nemam o čemu da pevam
za poetski mit o čudu ljubavi
(da te volim i kad me odavno ne voliš)
nemam više ni jednu laž
jer više (te) ne sanjam
i ne volim
kunem se
čuješ li
čiješ li kako lažem kao pas
i sebe
i poeziju
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.