Kolumne

utorak, 23. svibnja 2017.

Sven Adam Ewin | Moj prvi dan na poslu


Vojin Bakić: Bik, bronca, 15 x 23 x 8 cm


























sunčano jutro
moj prvi dan u velikoj firmi

udobna kancelarija
dugi konferencijski stol
ispred mene telefon
na stolu mini replika bakićevog bika
rokovnik s još nekim birositnicama
slika mog šestomjesečnog sina s dudom u ustima
i gomila akata za koje mi je direktor rekao
da ih moram pregledati i parafirati do deset sati

sjedim u stolici na okretanje
palim cigaretu
duboko uvlačim dim

nije loše
uopće nije loše

još samo da prekrižim noge na stolu
kao u američkim filmovima
da nazovem sekretaricu
i naručim prvu jutarnju kavu

čekaj
to s nogama na stolu… mislim
to je stvarno totalno glupo
i kakva im je to fora?

pa prvo i prvo neudobno je
drugo i drugo apsolutno je nehigijenski
i recimo da ja to sad uradim morao bih najprije
salvetom obrisati cipele pa staviti na stol novine
pa se malo odmaknuti sa stolicom
pa dići noge pa ih prekrižiti
pa…

a da pokušam? zašto ne?
možda ja griješim? možda je to poza
u kojoj recimo stranci koja ulazi
nonšalantno pokazuješ
svoju mačo poslovnu nadmoć?

da vidimo: uzmem novine
raširim ih na stolu
dignem noge
prekrižim ih
promatram trenutak scenu kritički
i kažem sebi: ti ameri su potpuni idioti

nisam još ni izgovorio ono idioti
u moju sobu upada poput vjetra
bez kucanja bez najave
direktor!

ooo
gle gle gle
tako se dakle radi prvi dan na poslu!

ja ustanem i prvo pomislim kako mu moram objasniti
da je to bio samo pokušaj simulacije trash filmske scene
a sve to da bih sebi dokazao koliko je to glupo i neestetski
ali odmah kao pametan čovjek
odustanem
mislim da bi to tek bilo glupo i neestetski

bio je to i moj zadnji dan
u velikoj firmi.

Nema komentara :

Objavi komentar