 |
| Fotografija: Lukša Carić |
Još je sunce svitu drago.
Još je stado naše blago.
Još je ruža naša bila
što nan ljubi mlada tila.
Još je sokol kralj visina.
Još je nebo vrh planina.
Još je živa rosna trava,
u njoj moje tilo spava.
Ko što grožđe naše mlado
svojin srcen ljubi drago,
Tako i ja tebe ljubih...
Otvor', dušo, svoje grudi!
Jer u njima još počiva,
al' bez krvi, duša živa,
jer si nju mi zatrovao,
svojon riči kamen dao...
Pusti ružu nek' procvita!
Daj joj krvi, daj joj svita...
A ti budi kralj visina.
Oj, sokole, nek' te nima!
Al' dok ruža još je bila,
nek' se zlati spram visina!
Svaka stopa tvoja, dragi,
nek' ti stinu prokrvari!
Oj!
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.