Kolumne

petak, 5. svibnja 2017.

Dijana Sindik | Villa Velebita


Fotografija: Lukša Carić

Još je sunce svitu drago.
Još je stado naše blago.
Još je ruža naša bila
što nan ljubi mlada tila.

Još je sokol kralj visina.
Još je nebo vrh planina.
Još je živa rosna trava,
u njoj moje tilo spava.

Ko što grožđe naše mlado
svojin srcen ljubi drago,
Tako i ja tebe ljubih...
Otvor', dušo, svoje grudi!

Jer u njima još počiva,
al' bez krvi, duša živa,
jer si nju mi zatrovao,
svojon riči kamen dao...

Pusti ružu nek' procvita!
Daj joj krvi, daj joj svita...
A ti budi kralj visina.
Oj, sokole, nek' te nima!

Al' dok ruža još je bila,
nek' se zlati spram visina!
Svaka stopa tvoja, dragi,
nek' ti stinu prokrvari!
Oj!

Nema komentara :

Objavi komentar