Silvija Šesto | Bolja polovnjača (18)

Nekaj sa kaj…Je. Kajperinja…Nemoj mi reči da ti u La…e jebemti nikak da zapamtim, kaj si ti to zbilja gore pila, u Finskoj?…Meni je tipac pustil neku brazilsku glazbicu, vatra je u kaminčeku krkala, jedan kaj drugi kaj…i ja sam ti otišla v raj. Stara, noge ti se oduzmu, jezik ti otekne, čista droga… Par puta sam se spremila da bum krenula, al kaj, digneš se i opet padneš na rit…Kaj je on pil ne znam, al se sečam da je bilo narančasto…Mi smo ti se stara smijali ko idioti, a tip je bil znaš ona spika profesorska…očalinke…al s ukusom…flanel šulja, dobre samterice…Od ukusa. Zbilja frajer od ukusa…Da nije bilo onih živina, okoliš bi bil čist podnošljiv. Al, čuj, poslije pete kajp…Kaj pe ri nje ja ti više nisam ni vidla medeka, ni fazana, ni vjevericu il kaj je već bila. Onda ti je on meni rekel da je on jako nesretan jer s njim niko neće igrat čovječe ne ljuti se. Kroz maglu sam skužila da il je tip totalno otišel od onog narančastog il je takav po celom telu i to svaki dan u svakom pogledu. Čak sam se malo i bojala, jer kaj, onaj čekić iz auta mi ni bil tak blizu, a onda sam si rekla, Mirjana, ak nekaj proba nerazumnog buš ga s onim šejkerom urazumila i tak ti ja pristanem na to čovječe. A da vidiš čovječe! Čovječe ti je bilo napravljeno od nekakve kože, a oni drekeci kaj ih furaš su ti bile male preparirane prepelice. Jebate mislim si ja, valjda mu je i žena, ak je ima, preparirana, ak nije i ona stvar. Čuj, vidlo se da je to nekaj skupo…a ja sam ti taj dan baš nekak izgledala za ništ, onak, kak sam se i osećala…Mislim, ko bi si mislil da bum taj dan igrala čovječe s prepelicama. Neki dan sam skužila da su prepelice zaštićene, tak nekak, bilo je na telki…I igramo ti se mi tog čovječa, onak, sve je isto ko i doma, ja sam se furt sa svojom decom znala igrati čovječa, to je jako lepa igrica…Igramo ti se mi, a ja već debelo kasnim popodne na posel. Ništ, velim ja sebi, ovakva ne bum ni išla,  ni pod razno. Igramo ti se mi, teče prva partija, ja drastično vodim, drastično… A tipac, kaj misliš, tipac plače. Čuj, al imal je negde četrdeset, ko ja sad…Kaj je meni bilo, ni trideset, čuj za mene je bil starac…A i već malo oćelavil, onak, mogel si mu kroz čupu videti dobro onog fazana. Ja vidim da stvari nejdu kak bi trebale ići i da tu nekaj ni normalno, al kaj, kocka mi pada ko luda, sve same šestice kužiš ono kad ti krene krene ti. Kaj da delam?! Nemreš ti namjerno izgubiti. Onda sam se setila zahoda i rekla da moram ić pišat. Kad sam se vratila imala sam kaj vidit. Frajer si je namestil…

Čuj, debil, debil…Kad je bil trezan čist mi se okej činil, al to ti je pravilo: ne ulazi u kuću nepoznatima. Vidim ja faca je sretna, i sve si mislim, kaj ak sad opet počnem dobivat, bu frka. Na svu sreću zgubila sam tu jebenu partiju, a tip je bil sretan ko dete. Ja sam ga gledala i jedino kaj sam si mislila kak da se zvlečem iz tog brloga i doperjašim do svoje kante. Al, to nije išlo ko po žnjori. Tip me je nagovaral da ostanem na klopi, da bu sad došla njegova mama i napravila večeru, da se ne bum tak izvukla i sam kaj opet ni zacmizdril. Za poludit. Onda kad je videl da ja zaprav oću zgiljat, onda mi je dal svoju posjetnicu, nek ga sigurno nazovem, da opet igramo to čovječe i tak je sve počel plazit po meni, a meni zlo. Valjda i od tih kajpreinja, grozota. Jedva sam ti se zvlekla na friški zrak. Onu sam si posjetnicu gurnula u džep i tam je stajala par dana. Već sam zaboravila na nju, a onda sam išla prat taj svoj. Znaš onaj kaputić ko od vune…Onaj kaj si ga ti znala posudit, je… Nikak ga se rešit ko i onih gaća…E onda sam ti ga ja išla oprat i izvadim ti, valjda deset dana posle, onu posjetnicu i znaš kaj je tip bil. Nemreš verovat. Tip ti je bil doktor za zemljopis, a delal ti je u nekom institutu, moš si ti zamislit, u nekoj fori za integracije. Naravno ne za integracije sa Saharom, valjda s Europom…Jebate, mislim si ja, jadna ti je ta Europa ak je takvi integriraju i sve ti to mene, ne znam zakaj podseti na integralno brašno i tu ti se ja fest napalim na palačinke i hitim ti se ja na pečenje, a zaprav mi je to uvek pred mengu…Ne znam kak tebi al meni se samo tijesto onda listi, i tak ti ja pečem…Al ko da me začaral…Pogle ovo…viš ovo tu…Tak sam se spekla, evo na, još dan danas imam ožiljak…Kaj znaš, možda je umesto vudu lutkica zapičil koju prepelicu da mi se osveti kaj nisam posle došla…Zamisli ti, doktor zemljopisa, ha… Mislim si ja, kaj leči atlase, kojeg klinca dela, pojma nisam imala da tak nekaj i postoji. A onda se setim, zagledlam ti ja bolje prezime i skužim da tip piše i školske knjige.  To ti je biznis, Višnja moja. Čast iznimkama, al to ti je lov u mutnom i zato je on meni, zaprav rekel da je lovac, jebiga, zaprav ne lovi jarebice nego lovi u mutnom, kužiš ono…  Ti jarca. Smračilo mi se. Kaj nam takvi pišeju deci knjige?! Zato deca i nemaju pojma, nemaju blage.  Višnja moja, da ti vidiš te rupe iz zemljopisa i ne samo iz njega…I kaj…Se sečaš naših knjiga, danas jebate nemaš zaprav ni  kaj reči…Nema ničeg, ni tvornica, ni rudnika, ničeg…Bogdaj da su gradovi na istom mestu, a i o tom potom…Il moraju izmišljat il su rupe, a rupe jesu…Di god se okreneš.  Al to ti, draga moja, niš još nije bilo, viš ti kud je mene sve taj fergazer dopelal…Kad sam ti krenula prema onom svom auteku i kad mi je samo moj krevet bil na pameti, jer to ti je već bilo debelo blizu desetke, dakle u zvjerinjaku sam ti ja bila nekih osam sati, jebemti, puno radno vreme sam igrala taj glupi čovječe, e krenem ti ja prema njemu, a kante nigdje. Mislim si, valjda sam se parkirala drugdje, valjda sam zbilja tak pijana…Drek. Odnesel ga. Pauk. Jebiga. Parkala sam se na invalida, a nisam bila invalid. Znaš ti kolko danas dođe pauk u Zagrebu. Popizdila sam. Tak sam bila ljuta na sebe da bi se najradije sama ispljuskala. Drugi sam dan morala žicati staru da mi posudi kintu i otišla sam u taj jebeni parking po njega. Tip je je tam pital imam li problema s ručnom a ja sam ga skoro sterala u onu stvar. Da sam ga prodavala ne bi tolko dobila kolko sam morala iskeširati.  To mi ni trebalo. Jebate.

Si ti umorna? Isuse, ja sam se tak nekak počela slomljeno osečati. Dobro, ima razloga, al nekad…Nekad sam stvarno mogla…Pa čuj, se sećaš ti kak sam ja špagu mogla napraviti. Dobro, ne pred onim ljigavim Bravnikom. Ti zamisli ti to. Se ti sećaš njega. I zamisli, nikom ništ. Ti, frajer je ustvari bil pravi pedofil. Pedofilčina. Znaš onaj koja je razlika između pedofila i pedagoga. Ne znaš? Je, pa pedofil stvarno voli decu…Joj…Kaj sve ne izmisle… Se sećaš kak nas je za cice hvatal? Al jebiga, bil je nekakav partijski vođa. I nikom ništ. Cice više-manje, al znaš da se je pričalo da je i nekaj gadnijeg napravil. I nikom ništ. Zamisi, delal je s decom kaj je htel i nikom ništ. Se sečaš one male nosate, čekaj kak se zvala, jel Milica…je, je, Milica je bila…Mislim da sam je jemput čak vidla u gradu. Ona ga je dobro opalila po nosu. Jebate, nije si dala mala po cicama prčkati. Posle su pričali da je lezba, ja si mislim čak da je to i od Bravnika poteklo. Posle se malo smiril. Al, kaj, da ga je, a možda i je još neko išel cinkat, niko ti deci ne bi veroval, ko kak je bilo s onom partizankom. Kadićkom. Da je neko nju malo kontroliral. Pa njoj ne bi dali ni da timari slonove u zolaču. Zamisli ti trebu, i ona nam je uredno predavala prirodu. I društvo. Kakvo društvo! Ludnica. Viš kak to ni pravedno. A sad su ti kontrole skoro svaki tjedan u školi. Pa se gleda jel se prati program, pa jesi ovo jesi ono, pa odi na tečaj ovaj i onaj, pa se moderniziraj, a kaj se tiče tečajeva to ti još moram posle onog murjaka ispričati. Ti su ti tečajevi, možeš si i misliti kakvi, čuj škvadra jedva čeka da pobegne od doma i svi su ko ludi kad im je čist zrak i sam gledaju ko će koga opaliti. Nije to tak teško ni shvatiti. Čoveku se razmaše mašta, osobito ak je daleko od doma i ak ima solo krevet. Nekak ti dođe pod obavezno strpat nekaj unutra. Al sad, sad sam ti ja, Višnjica moja, jako usporila. I da znaš da mi to najteže pada. Ko da se gubim. Nisam više ona stara kužiš na kaj mislim. A vele da su ženske s četrdeset u punoj formi. Ko to veli? One s osamdeset? Čista laž. Ak se mene pita, kaj si napravila do četrdesete si napravila, posle je sve pire krumpir, znaš kaj hoću reći. Ovo s ovim medicinarom nemrem generalizirat. Al čuj, i s njim ti je sve sloumoušn, pa rekla sam ti, kit iza sebe ima dva svetska rata, ja mu dođem ko neko treće primirje…Mislim, ja sam tog svesna…I zaprav, znaš…Malo sam se počela pitati jel to sve skupa u redu, jer kaj, zamisli ti Višnja da mi čovek rikne onak kad smo u spiki…Mislim ne bi bilo prvi put da nekog herc uhvati kad dela one stvari…Ustvari, velko ti je pitanje jel ih on opće može delati, možda se čovek baziral na pipkanje, kužiš ono, ja vrtim zeca, a zeko još sretan po šumi pase…

Gle, ju, krava se diže. Možda nas sad pozdravi. Kao ne puši. A jebate pušila je već svim turnusima u osnovnjaku. Ne. Ta nas ne pozna. Sad bi joj najrađe nogu podmetnula. Zakaj? Smeta me to. Užasno. Popizdim. Dobro, dobro, smirila bum se, al znaš da me takve sitnice izbace iz takta…Kaj sam ti no počela pričati?…Da, i tak ti ja …Čekaj, s onim sam gotova, onaj s fazanima…E, tu smo. U kafiću s murjakovcem. Točno. Tak ti ja friku počnem pričati o ručnoj, a tip je imal brkove. Popije si kavu i šlag mu ostane na brcima. Neopisivo i nenadjebivo. Kaj bum ja sad, tak intimni nismo da mu ja brišem brke…čak mi je neugodno i signalizirat mu…Znaš ono…neugodno ti je nekad reći nekom s kim nisi baš u dobrim da mu viri šmrklj, a ja sam ovog znala desetak minuta. Na sreću, priroda je napravila svoje i taj se šlag otopil i skliznul mu valjda prirodno v čubu. Nisam nikad volela tipove s brkovima. Uvek sam zamišljala kak izgledaju bez njih i zaprav, zakaj se maskiraju. Meni su ti brkovi i brada ko da se neko maskira, a maškare nisu, mene ti odmah to podseti na krafle. Priča ti meni cajoš kak mu je teški posel, kak je podstanar, kak ima zaručnicu i kak ima malu plaću. Ja mu velim da ja šljakam na školi i da ni meni kaj se love tiče nije neki Monte Karlo. Izmjenimo ti mi žalopojke i ja opet krenem po ručnoj, a on ti mene za ruku. Jebemti zaručništvo, mislim si ja, već si ju sad namjeril prevariti, kurvišu jedan, a što ćeš joj tek posle priređivati. Onda ti ja bacim istinitu spiku o onim cajošima sa slabim mjehurom ispred našeg konzulata. Pričam ti ja njemu kak inače baš ne volim uniforme i tak to, i kak su nam se oni cajoši furt zapišavali u haustor i kak smo mi lepe novce morali skupiti za kućni savjet da si napravimo gitre kak nam ne bi više pišali po štengama. Opišem mu vjerno kak je to bilo po ljeti kad se pišalina usmrdi, osobito onda kad nam je žensku koja nam je čistila stubište na zebri pobral poštanski kombi. Znaš kaj mi je na to rekel. Kaj? Rekel ti je on meni da valjda po zimi ni tolko smrdilo. Ja mu hoću dat do znanja kak smo se dosta napričali, a on zove drugu kavu. I ne ferma on moju spiku protiv murje i uniforma. Ne znam, Višnja, ja sam ti zaključila, kroz celo ovo vreme, da su ti muški jako, jako nesretna bića. Pogotovo muški kaj si zamišljaju da su okovani ili su stvarno vezani. Oni valjda nanjuše slobodne trebe, mislim, ovakve liberalne…Sam kaj, ni ja nisam bila baš slobodna…Al ti moji brakovi, pričala sam ti. Onda ti je tip otvoreno pokazal da bi se mi mogli tu i tam videti i sredil mi je tu nekakvu karticu za parking. Velim ja sebi, dobro, barem neka korist, jer od onog s koktelima se nisam tjedan dana rešila migrene. Al kaj, onda sam ti ja bila već dosta zrelija i mogla sam furati svoju spiku. Ja sam ti brkonju lepo držala na tankom ledu i mi smo ti postali kakti nekakvi prijatelji. Prvih pol godine, to se vidlo da si je namestil, on ti je furt bil ispred našeg stana. Još se je i zajebaval kak me čuva, a ja sam ti držala distancu, jer kaj, vrag ti ga zna kakva mu je ta zaručnica. Daj si zamisli situacije da se moram čupat s nekom drapačozom. Onda sam ga videla sve rjeđe i rjeđe. Posle sam čula od njegovih kompanjona da se oženil i da su ga premestili izvan grada. Tak ti je prošlo valjda dve godine i onda sam ga tek srela u Ilici i išli smo na kolače. Pital me je kaj mi je s fergazerom i ručnom, zamisli ipak se je setil, a ja sam mu rekla da više nema brige, jer da sam našla sličnog naivca i uvalila mu krntiju. Rekel mi je da ima šogora kaj dila aute, al sam mu ja rekla da bum se neko vreme odmorila od mašina i da mi je čist ugodno pipkati se u tramvaju, toplo je, svi ti pušeju za vrat, osobito zimi. Čovek se od trga do Črnomerca oseća ko da je bil u jakuziju. Vidim ja da on za jakuzi nije čul i bilo mi je malo neugodno, jer općenito tip nije bio baš jak na usvajanju stranih riječi. Tak smo mi završili na kremšnitama i sad ga već nisam videla, o ima tome dosta…Al taj informatičar. Taj je bil zbilja uporan. Kad se njega setim. Čak sam zažalila kaj nisam lepo sa Zdenkecom skupa, kaj nismo onak dosadni bračnjak, u buca šlapama, pred telkačom, ispred njega piva i kikiriki, ispred mene plavac i krekeri. Buljimo, buljimo, ne znamo ni u kaj i nakon par sati se poberemo u topli krevet, onak svak na svoju stranu kak brak i zapoveda…Al nekak se ipak osećaš zaštićenom…Ovak, malo malo pa ti se neko uvali, ja ne znam kaj ih to kod mene pali…Daj me pogle…Ja si, da ti budem iskrena pet dana u tjednu izgledam ko kuhinjska krpa. Dobro, velim, nije tak nepodnošljivo za tolke kuke, al… Daj mi oči pogle. Tu nema više onog sjaja. Moš ga jebat, ova maskara, ona maskara, ova kremica, ona, drek…Stara, d end. Velim ti. I još ti hormoni. Ja sam ti se prije ovog doktora čist začahurila. Skoro ko onda…A joj to ti posebno moram ispričati. Čuj, to ti je za pet, kaj za pet, za šest. Nisam baš sto posto jel to bilo posle Brankeca i jel mi tu Zdenek opet uletil, jer to ti je sa Zdenkecom išlo malo, malo pa bum. Dobro, sad smo se fakat izgleda skulirali. Ili on ima neku, a čuj, znaš mene, kad sam u fazi nemrem grijati dve stolice. Takva baš i nisam. Nemreš ti to više ni fizički. Posle one žute glupače kaj mi je te vježbetine za reumu prepisala ja sam ti bila u fazi meditacije. Jebate, ko neka harikrišna, ni sim ni tam. Čuj, kad nemreš poštenog ručka skuhati nemreš se ni pošteno, znaš kaj, a ja ti nis mogla ni jest. Uhvatila me neka, kaj ja znam, ko neka nostalgija, depresija kužiš ono. I sad više nisam bila sigurna, jel to od hormona, jel sam već upala u taj šit od promjene. Ja sam ti si danima razmišljala jel imam valunge il nemam. Ovaj mi veli da to još nemre bit, ovaj doktor. A faca izgleda iskusna po tom pitanju, mislim izgleda kak sam ti već rekla turboiskusan po svim pitanjima. Jebate Višnja, ovak kad ti pričam o njemu, morala bum si još dobro razmisliti…mislim…

Zaprav, na stranu sve, slabo ti oni općenito znaju,  pipkaju  po debelom mraku…Sam kaj je to kod mene preraslo u zbiljam pipkanje. Ne, stara, činjenica je da seks lječi sve. Moš ga ti vježbat i ostalo, al ak je s tim gotovo bolje da se zakopaš. Direktno postaneš baka, a kaj bake delaju? Štrikaju, ne? Ne, mislim da je to ipak bilo još s Brankecom, joj da, Isuse kaj mi se sve počelo mešati…Ma da…Ja sam ti, kak sam ti već rekla počela tog Brankeca otkvačivati, al to ti nije baš išlo glatko. On ti je stalno napinjal za te tropske predjele i mi bi ti tam skoro završili, tak je napinjal jako, da ja s druge strane nisam tolko jaukala kak me je strah aviona, da je posle odustal. Al sam, draga moja, morala prihvatit drugu soluciju, a ta ti je bila negdje blizu Sicilije. Ispalo je da me furt fura di su mafijoze. Tam smo bili par dana i to u nekom hotelčeku usred vinograda. Isto je bilo sve onak snoub, al kaj sam mogla, nemreš ti čoveka menjati. Brankec je tam već sto puta bil i već ti je sa škvadrom bil na pas mater, a  i s gazdom, i mi smo ti kakti bili stalni gosti za posebnu pažnju. I sad ti ide ono  najsmešnije. Žacam ti ja te konobare, žacam ti onog na recepciji, sve ti ja to gledam i mislim si kak mi baš na digiče ne sličiju ili je to nekaj radioaktivnog u tom kraju ili je to od vode..Čuj, imaš mesta di ti zbog vode ljudi imaju, recimo, spljoštene noseve. Ne veruješ?!

Nastavlja se...