Kolumne

petak, 17. ožujka 2017.

Silvija Šesto | Bolja polovnjača (6)


Je pa čuj, reakcija organizma, a ona glupača iz knjižnice kaj se sa svima prčila pozvala mi je starce ko da su oni to namestili…Zamisli ti to sad ovak, posle tolko godina…Flundra se htela ušupčiti direktoru i prokazati moje starce jer da su kakti oni nekaj skiflali po pitanju mog ječmenca…u smislu da ja bojkotiram primanje u pionire. Dobro, posle mi je tek bilo jasno da je to imalo veze  s   mojim stricom, to znaš…Al ja ne znam kakve je to veze imalo s menom i s mojim nosom…Al kaj, ni sad ni ništ bolje, samo se malo sve preokrenulo…Ista bara, isti drek, mislim ono kužiš, ko ima Hrvatsku u srcu ima je i uvek ju je imal…Ne bu meni niko prodaval fore da nije smel v Zagrebu na misu ići, to ne… S Hrvatskom se, Višnja moja, tri metra dolje išlo i ni se pitalo kad je ona zvala, kužiš ono, mislim…Zna se kaj je rodoljublje a kaj lovoljublje… a tko je ima onak da je iznosi u stranjske banke, čuj to ti je labavo…Pitanja savjesti su i inače jako labava, a kaj bum ti to ja objašnjavala…Dakle, da ti ne duljim kaj se tiče odmora, tu sam doma. Zimski, proljetni, ljetni…sam fali jesenski…
Zaprav, najbolje da decu pošaljemo doma. Ionak im škola niš ne bu pomogla. Sam ih mučimo. Nek klinci spavaju i nek se igraju, a već bu se posle nekak snašli. Ko ove. Joj, daj pogle ovu levu. Vrti s tim ključevima, joj da ju pogle… Čoha se s njima kaj da je svrabljiva, a morti i je. Ko bi ga znal. Svakakve su nam boleštine dopelali. Čuj, pa ti se sečaš, prije nije bilo svih tih viroza. Ja sam sigurna da su to nekakve seljačke bolesti, od kojih mi gradska deca odemo vrit. Imam ja u zbornici tri takve. Jebate, nikad bolesne. A nas pet domaćih, malo malo pa šmrčemo. I sad ovo. Ma neću ti ni pričat. Kaj bum ti jaukala. Već sam ti rekla da nis baš fit…Dobro, sad imam tog doktora, al mislim, kužiš ono, već sam pomalo i skeptična, jer, Višnja moja, ništ ti više kod nas ni provjereno…Recimo to čak i s doktorima…Recimo, prije nekih, kaj ja znam, pa ima pol godine…Čuj, neki ti je mali, ja mislim da je u srednju išel…E pa, dečko ti se ufural u bolnicu ko doktor i tam ti je delal dve godine. Zamisli, dve godine!!??…Dobro, kad su ga otkrili tvrdil je da je samo asistiral, al čuj, to je i ona Jelušička rekla kad su je zatekli sa, kak se ono zval onaj iz kemije sa zelenim zulufima, no sečaš se kad su kakti mešali onaj pokus, kaj je ono bilo, pa se ona vadila da je asistirala, a pitam te ja kakve veze ima kemija i zemljopis, draga moja, mislim lepo je da nam se nastavničko osoblje dobro slagalo, al tak…I tak ti je frik dve godine čeprkal po jadnicima, pitaj Boga kaj nije sve delal, al mali je i na telki završil…Faca! Čoveče, prava zvezda…Nekidan  opet…Sečam se da je bil malo precizniji i da je rekel da porode ni delal, al moš si ti zamislit!…Odeš se operirat, još se s nečim unapred zahvališ jer si budala ko ostalih pet milijuna il kolko nas već ima i onda dečec prčka po tebi i igra se…Doktora…Ne, ovaj je pravi, ak je nekaj pravo onda je to ovaj, mislim ono kužiš, neke stvari se s godinama pošlihtaju, ne…Al to bum ti posle ispričala, neg ja bi ti htela sam završit s tim Zdenkom, jer to ti je priča nad pričama. Čista sudbina.

Isuse, daj pogle onog tipa, pogle kak mu se spajaju obrve…čoveče…Ej, to su ti oni tipovi giniča, dlakavi, ma prašumski. Dobro i Zdenec je bil dlakav, no valjda je i sad ak se nije olinjal od tih sudova, al na sreću ni bil ginić. S giničem iz principa nikad ne bi furala. Zakaj? Kaj ja znam. Nemam pojma. Zaprav, nekak mi se gade ti giniči, nisu i tebi malo…Mislim…Kaj to nije malo perverzno?! Kopat po onim stvarima…Mislim, ja znam da i to neko mora, al kaj ja znam, ne znam. Meni to nije fora i ja ti bježim od tih spika. Evo, ja sam si sad promenila giniča baš zbog toga. Pa kaj bu po meni neko kopal tak dlakav?! Čuj, zela sam si mladu ženskicu i čist mi je dobra, makar za ženske vele da su grube, al čuj ko to veli, mislim ono znaš…No, opet sam se otfurala…Čuj, ne bi si mi malo vinčeka naručile? Ovak kak smo počele, daj. Zakaj ne? Pa malo. Čašicu. Da nas zgrije. Pogle onu tam. Kaj misliš da joj treba ta štaka?! Curica si naprosi i malo, malo je kod Brankeca. Na gemištu. Daj…Gospon mladi! (konobaru) Dajte nam, prosim lepo onog belog. Je to lagano? Je.  Ti buš, Višnja, bez vode. Ko uvek. Se sečaš ono na moru. Joj, tam si bila glavna. Zaprav, nikad te nisam pitala zakaj si se onda tak ufuravala. Da mi je neko pričal da buš se ti tak nalila, ja bi ga sterala vrit, al to leto…No, i tak da ti ne duljim, ja  sam ti s tim Zdenkom počela furat. Zvonac je bil na moru i dalje, pretpostavljam da se valjal s tim ćosavim nogicama s onim kuruznim i pjegozovnim Engleskinjama, a ja sam kakti svaki drugi dan išla tražit posel. Prvo svaki drugi dan, a onda svaki dan. To su bili dani! Čuj, on ti je još studiral, mislim Zdenkec, i tak smo mi svaki dan bili u toj njegovoj podstanarskoj sobici. Milina. Ni prije ni posle nisam mislila da bu mi seks tolko značil. Za ne verovat. Kaj je studiral? Kaj misliš. Pravo. Kaj bi drugo

Nema komentara :

Objavi komentar