Silvija Šesto | Bolja polovnjača (10)

Niš im ne bi bilo jasno…A Hrvatice su ipak feš ženske i na to isto treba paziti…Ja si na to mislim, znaš, možda malo nekad i preteram, al zbilja, kaj bu neko posle o nama mislil, pitam te ja, ak mi danas ne bumo na to mislili… Tak sam ti ostala na plodnim i neplodnim danima i ispalo je da sam furt plodna. I tak je došel mali i onda je Zdenek napravil nekaj kaj ja jako cijenim, jer sam ipak u duši jako konzervativna. Bar za to. On ti je lepo znogiral onu svoju i kupil mi je prsten s takvim kamenom da mi se još, na gle, koža ježi. U to vreme je već imal nekolko dobrih parnica. Onih za ostavinu. Kolko ja znam delal je i na proviziju, znaš  da se to baš ne sme, al ko ti kod nas dela po propisu…Love je imal, tu nije bilo nekih većih problema…Al prsten, da si ga videla…Mislim prije nego je završil u tom zahodu…Joj kak je to sve nekak povezano…Zamisli ti, maloga napravimo v zahodu, i prsten završi v zahodu… Ma neću povezivati, neću… Ja bum još jedno. Gospon! Buš i ti. Kaj ne buš. Daj Višnja, ti me još jedina možeš saslušati. Tak sam ti u nekom čudnom filmu. Ne znam. To mi se prvi puta događa, mislim tak intenzivno, jebate, valjda je i to od hormona. Nis se nadala da mi se to još može tak dogoditi, da me pogodi ko strela nebeska, joj čuj moram ti to ispričati. Moram.

(konobar)  Dečko, daj još po dvije…Dakle, kupil ti je meni Zdenkec taj prekrasan prsten i lepo me zaprosil i zamolil da jel bi ja njemu htela biti žena. To ti je bilo ko na filmu. Prvi put je bila čista formalnost, a sad je bilo stvarno onak kak Bog zapoveda. Ja sam se malo premišljala, čuj, imam i ja svoj ponos…Al sam si s druge strane zračunala…Kaj, posla nemam, deca su se počela množiti…Sigurnost je sigurnost. I onda sam pristala i po drugi puta postala gospođa. Mislim, po treći put formalno, al Zvonkeca ne računam. Preselila sam ti se ponovno kod njega. Mala je ulazila u petu, mali se je rodil, sve je bilo super. Sam kaj, čuj, sve kaj je opet isto dosadi. Opet sam ti bila stalno doma i opet sam vodila spike u pješčaniku. Samo sam promijenila škvadru. A tete kraj pješčanika…Ne znam, valjda nisam imala sreće da nađem srodnu dušu kak si mi bila ti. Da ne duljim, to bih sve lepo mogla opisati u dve reči: dosadno, dosadno. Kad je mali navršil valjda šest meseci, ja ti se jedno popodne opet setim onog glinamola. Zaprav, setim se papka kaj nas je učil mijesiti. Uzmem ti ja u ruke imenik i zvrcnem broj kad ono tečaj sam kaj nije krenul i još ima jedno mesto. Opet sudbina. Upišem ti se ja sad na napredni, onak da se malo razonodim. I sam Zdenek mi je to preporučil. Sam je rekel: Mirjana, moraš malo među ljude, naravski sebe tu nije računal…A naši kumovi…Joj to ti još nisam ispričala. To ti je kataklizma. Njih nikak ne bi mogla metnut među ljude, a neću ni reči trošit sad, štela bi ti ovo završit. Zvonkec? Ma kaj bi on delal sad na špici? Joj, pogle stvarno. Da ga zovem? Ma ne. Drek. Baš da nam sad usere spiku. Nek ide svojim putem. Kladim se da još mamici gladi onu štaku. Pizdek. Pogle ga. Ko da vodi te svoje posrane turiste, a v Zagrebu ih ima…moš si mislit kolko…Svi jedva čekaju da nahrupe…Jebemti, kad naleti neki crnac ili Kinez to je živa atrakcija. Škvadra bulji, znaš onak neugodno…A da ne velim kad neko nekaj veli recimo na engleskom…Rulja bulji, rengen živi, čovječe. Čuj dobro, pol se njih valjda pita kaj tu stranac dela, jel zalutal il je neki prolupali i onda kaj…Bilo bi logičnije da je ovo prvo. Daleko smo ti mi, Višnja moja, od metropole. Ak se još nisi snašla brzo buš to vidla. Al da imamo kaj za pokazat imamo, sam mi to tak dobro skrivamo da ni za poverovat. A zakaj. Politika ti je to, draga moja, politika, kužim ja to. Tolko otupila nisam. Al da ti ne duljim..Pa jebote…Stvarno nemreš sest da…Pogle ih…Izgledaju ko da su burzovni mešetari, čuj dobro, delati moraju, bolje neg da kradu, al to s tim taškama…Kaj prodaju? Kaj toga nema gore? Ne? Čuj, prodaju ti spiku, stara. Noževe, škare, razne aparate, kefe za masažu…Sam kaj belega peska ne prodaju…Onak po fori, mislim vele da nekaj košta sto al da je danas akcija pa je za deset…Mislim stvarno moraš biti lupljen da nasjedneš…Al se oblečeju…Ujutro ih na Zrinjevcu kad se svi rasplaze ko pingvini u tim odijelima ne znaš raspoznat. Svi imaju te taške. Jedni naravski idu na sudove i u taškama su im spisi, odvjetnici kužiš, pripravnici što li, a drugi u taškama nose te škare, nože i slična pomagala. Al su dosadni…Evo, sad smo mi na redu…Ne hvala gospon, već imamo, hvala lepo…Ma ne…isto to je…Ne, ne…Prosim vas nemojte nam prezentirati…Jebemti prezentaciju…Ovaj ni ni bil tak uporan, valjda je friški il je fulal posel…

Nastavlja se...