Učiteljica je rekla da je svima prvi dan u školi. I da se mi još ne poznamo. Onda smo svi govorili kako se zovemo. Pa nas je pitala kako smo provodili vrijeme kad je vrtić prestao raditi. I jesmo li kamo putovali. I kako smo proveli ljeto.
- Bila sam na moru kod bake i dede - rekla sam ja.
- Kod djeda – rekla je ona.
- Kod dede – opet sam rekla ja.
- No dobro, i kako ti je bilo? Jeste li se kupali brat i ti?
- Plivali smo u bazenu i na plaži. U moru. A kupali smo se svaku večer.
- Bilo vam je lijepo?
- Je. Najprije je bilo dosadno. A poslije više nije.
- Ispričaj ti nama kako je to bilo? Zašto vam je bilo dosadno i kada je dosada prestala?
- Najprije smo se veselili bazenu i moru. Pa nam je postalo dosadno. Onda smo gledali crtiće. I to je bilo dosadno. Onda je deda složio mali plastični bazen. U njemu smo kupali spajdermena, medu, bebu Sandru i male konjiće. Onda nam je opet bilo dosadno. Onda smo čitali knjige. Pa smo crtali. I opet nam je bilo dosadno Onda…
- Dobro, dobro Sara – rekla je učiteljica – Reci koji je razlog da vam je prestalo biti dosadno. Zašto se sve promijenilo?
- Zbog usisivača – rekla sam ja.
- Kako to misliš? Ispričaj nam! – rekla je ona.
- Došli smo s plaže. Vidjeli smo na terasi jednu veliku kutiju. Tu je bio novi usisivač. Stari se pokvario pa je deda kupio novi. Ja sam odmah vidjela da je to prava kućica. I onda smo se Ivor i ja igrali peseka. Ja sam mu u kutiji napravila krevet. I mali jastuk sam mu dala. Baka je napravila prozore na kućici. Pesek je bio bolestan, pa sam mu mjerila temperaturu. Hranila sam ga. Davala sam mu lijekove…
- Krasno, vrlo maštovito – rekla je učiteljica – a je li pesek slušao?
- Je, mora slušati kad je bolestan!
- I od svega, to vam je bilo najzanimljivije? – opet je pitala učiteljica.
- Da! Mama je rekla da budemo pronašli i doma takvu kutiju. Da se baš lijepo igramo.
- Zanimljivo… - rekla je učiteljica.
Kad smo došli doma s mora, nismo pronašli kutiju za kućicu. Tata je rekao da već imamo pravu dječju kućicu u dnevnoj sobi. I da zauzima pola sobe. A igračke drugu polovicu. Mi smo rekli da nećemo tu. Nego kao ona na moru. Ali mislim da ju možda dobijemo sutra. Jer sam čula što mama govori tati. Da i naš usisavač nekako šteka. Baš se veselim!
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.