DUŠA
I NOĆ
Noć je i tama
drobi zgrušani vazduh tromi.
Senke šuškaju kao
raspete blede duše.
Kiša rominja
crepom, munja prskajuć zgromi,
granje i lišće
žuto, lipara što se suše!
O zamagljeni
prozor vetar krilima bije!
Začujem kako vrata
od kuće teška škripe.
Strah mi svaljen
na čelo, licem kao dažd lije,
a iz očinjih
škrinja kapljice bola sipe!
Nenadni gost već
seda za mojim radnim stolom!
Pod uzdrhtalo grlo
naslanja britku kosu.
To Smrt je u
crnini, vodi me hladnim holom…
Osećam smrtni
zadah, miris krvi u nosu.
U Crnoj knjizi što
je puna truležne zime,
Smrt mi žilavom
rukom beleži noćas ime!
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.