Milkica Ursa | Zemlja u kapi

Svaki dan odnosio sam

zemlju u kapi

maslini

da je nahranim.

Iskopavao rukama,

izvlačio ispod oštrih kamenja.

Naša sirotinja

nije se mogla zamisliti.

Da se dobije plodne zemljice

iz kamenih su brda

nicale kuće,

a u vrtu rasla maslina.

Tepali smo joj: „Dobra naša!“,

milovali deblo,

obećavali da ćemo urod u bisagama nositi,

na sajmu prodavati, mnoge nahraniti.

Grane joj se povijale,

listovi lahorili,

more se ogledavalo u njima.

Glatka kora uzvraćala mekoćom

težačkim rukama,

nudila gnijezdo lastama.

Nadajući se da djeca neće okusiti gladi

satima smo veslali na druge obale,

ne zaboravljajući nikada u kapi ponijeti šaku zemlje

maslini.

Sanjali smo pod teretom.

Djeca nam danas sanjaju pod teretom turizma,

samo da maslinu ne zaborave.