Gordana Burica | Marko Marulić i šoltanski Pričigin

 Gordana Burica

MARKO MARULIĆ  i  ŠOLTANSKI PRIČIGIN

(Kako sam  spasila šoltanski spomen na Marka Marulića)

Ka članica Amaterskoga kazališta SULET, veselin se ča van večeras mogu ispričat dvi tri riči o našeme lipome škoju.

Rojena san pod kamenin  pločan na Vratića putu u Grohotan, a živin u Nečujmu, na Beverli Hillsu, odnosno na Tankome Ratu. Sa velikin R. Jer mi tamo ne ratujemo, da bi nan se ulica zvala sa malin r. Pitomi  smo van mi tamo svit. I pokoran.

Kako u Nečujmu trenutno nima problema sa škovacan tila san van ispričat jednu smetlarsku, odnosno kako je nasta otočki deponij smeća na Boroviku, uz cestu Nečujam – Grohote. Znate li ko je proda Općini maslinik za šoltanski Karepovac? Ja!

Sad mi je žaj, jer mogla san lipo svaku godinu jemat dva tri kvintala maslin, upisat se u udrugu Zlatna Šoltanka, dobivat medaje po cilome svitu, i guštat. 

Ali, kako je jučer, 18. 8.  2023. bi rođendan Marku Maruliću (573. - i, rođen je 18. kolovoza 1450.)  učinilo mi se prigodnijin i pametnijin da ispričan jednu o kući  u kojoj je on boravi dvi godine i brž tod napisa glasovitu Juditu. Kako naša općina beskrajno brižno vodi računa o toj kući, ja ću samo malo nadopunit. Jer kakva bi ja bila Nečujanka da ne govorin o životu našega nečujnoga, neživućega, Nečujma.

Prin par godin najidin  se ja na moga  kolegu Marka Marulića. Jer i ja pišen,  pismice i gačice.

Kojega je vraga triba prin 500 godin dolazit u Nečujam? I još brž napisat ovde svoju glasovitu Juditu. Samo nan zadaje posla i brig.

Kako su me turisti nikoliko puti pitali da što nam je u ovoj divno restauriranoj staroj kući, puka mi je film ča to oni  mene stalno zapitkiju. Jer ja san van  ka studentica pala ispit iz komunikologije, a kasnije i ispit za turističkoga vodiča.

Na toj kući najviše me je žujala tabla na bočnome zidu  kuće, jušto okrenuta prima autobusnoj stanici. Lipo i šesno u pogledu svima koji dolazidu i  prolazidu. Na toj tabli već su tridesetak godin bila izblidila slova. Kočoperilo se samo jedno meko ć, na kraju riči Marulić ili Hektorović.

Kupin ja tako važić crne piture, zamolin Vernota da sa bauštele donese skale od 3 metra, opasan se  penjačkin  pojason, vazmen dva pinelića, pa se popenjen do table. I to u bot i po popodne, u litnje vrime. Znoj mi se cidi, cvrčci su cvrčali ka u Nazorovoj pismi, ali  rekla san po Smojinu, jer ovo je Smojina godina pa vaja i njega malo oponašat: Neću odustat ni pod cinu ruganja mištana da ča mi to triba. Neću više dozvolit da me turisti mučidu pitanjima. Barenko oni ča vididu čitat visoko. 

Iscrnila san se ka dimjačar, ali su se  slova šoma zacrnila. Dok san se skalavala, noga mi je zapela za jednu bužu od rumbane ponistrice. Čujen da se više ne mogu ni napravit onako male ponistrice. Pa san opet brontulala: A moj šjor Maruliću, ova kuća u kojoj si lipo fraja sa svojin kumon Dujmon Balastrilićon, samo nan  nagrđije misto Uz divno napravjenu ćupriju od borovog driva, tvoja kuća je strašilo i stalno moramo čekat kad će se konačno profundat. A bageri će lipo odvest njezine stine našon novon zaobilaznicon oko Nečujma. Do gradilišta rotirajućega hotela na drugoj bandi Nečujma, u Rakotini. Ili do gradilišta hotelskog kompleksa sa 200 zaposlenih Šoltani na Livki. Ili da se iz zahvalnosti obloži neobloženi, radi brezobrazluka mištani, neobloženi mul vile Draguj.

A na njezinome  mistu niknula bi teraca – bašta (ka Baščaršija) sa žabjin delicijan. Da nan turisti zafalidu kako smo se lipo potrudili i obogatili  turističku ponudu, drage nan, mile i nezaminjive Šolte.

I nakraju jedna lipa novost: Jušto prin nego san počela pričat na vome lipome Pričiginu dojde mi prijatejica koja je nabasala u Općinu, jušto  kad su arivale pošton dvi pokazne, dvojezične table za Nečujam, jedna za kuću Marulić, a druga za Dioklecijanov ribnjak u Piškeri.

Pa lipo, ko ne zna čitat na hrvaskome, može sve pročitat  na engleskome.

Eto, toliko od mene.

Želin van ugodnu i nečujnu, ovu lipu nečujansku noć.

________________________________________________________

veselin – veselim,  našeme – našem, lipome – lijepom,  škoju – otoku, nima – nema,  škovace – smeće, otpad, nasta – nastao, ko – tko, Karepovac -  splitski deponij smeća, žaj – žao, jemat – imati, maslin – maslina, medaje – medalje, cilome – cijelom, govorin – govorim, najidin – naljutim, gačice – priče, triba – treba, prin – prije,  brž – možda, ovde – ovdje, nan – nama, brig – brige, zapitkuju – pitaju, žujala – žuljala, brinula, jušto – upravo,   izblidila  - izbljedjela,  kupin – kupim, važić – metalna teglica, zamolin – zamolim, vazmen – uzmem, pinelići – mali kistovi, popenjen – popnem, vrime – vrijeme, cidi – cijedi, vaja – valja,  mištanin – mještanin, stanovnik,  triba – treba, mučidu – muče, gnjave, barenko – barem,  vididu – vide, iscrnila  - išarala crnom bojom, šoma – uglavnom, skalavala – spuštala,  rumbana – provaljena, ponistrica – prozorčić, brontunavala – prigovarala, fraja – slavio, bančio, kumon – kumom,  nagrđije – nagrđuje, ćuprija – most, drivo – drvo, profundat -  propast, brezobrazluk – bezobrazluk, mul – mol, teraca – terasa, delicije – specijaliteti, zafalidu – zahvale, nezaminjiva – nezamijenjiva, prin – prije, vome – ovom, nabasala – naišla, arivale – stigle.