velika fameja je živila.
Otac, mat,
ja, sestra i brat.
Bili su tote i barba i dvi tete,
on neoženjen a one neudate.
Teta Marija, zvali smo je Maretinka
i ona, teta Darinka.
O njon ću ovu pismu napisat,
ona nan je bila i baba i druga mat.
Ona nas je gojila
dok je mat sa ocen u poju radila.
Barba je po svitu putova,
puno je čita i svašta zna.
Svo vrime je u kamari sta,
o sebi pisa i VUS čita.
Govori je nike čudne riči
ča na naš jazik ne sliči.
Zato smo mu se rugali,
i "bledi baster" ga zvali.
On bi to odma ocu reka,
a otac bi, da donesemo prut čeka.
Kad bi otac uze u ruku prut,
ja bi se čapala teti Darinki za skut.
"Sinko, ruka ti otpala,
ča ne vidiš da je mala.
Evo i mene rame boli,
di si me misto nje udri".
Tako je teta Darinka
misto mene šibe primala,
jer ja ruku pružit nisan itila
od malih nog sam tvrdoglava bila.
Odavno već tete Darinke ni,
da je vidin nikad mi se čini.
Po danu u pašu sa ovcama gre,
navečer kraj špahera kudiju prede.
U ruci uvik ništo drži
ne odmara ni kad sidi.
Vunu prede ili đemper plete,
šijal, kapu il' kalcete.
Sve je to ona plest znala,
naučila je i mene neka san bila mala.
U kantunu još stoji kudija i vreteno,
sa kojin je puno vune ispredeno.
Niko već vunu ne prede
ni od nje đempere ne plete.
Sve se danas gotovo kupuje,
pssstttt, da teta Darinka ne čuje.
_______________________________________________________________________
NAPOMENA:
Fameja - obitelj, kamara - soba, sta - boravio, VUS - Vijesnik u srijedu, "bledi baster" - prokleto kopile, čapala - uhvatila, itila - htjela, paša - ispaša, gre - ide, špaher - peć na drva, sidi - sjedi, šijal - šal, kalcete - čarape, kantun - kut
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.