Kolumne

nedjelja, 2. siječnja 2022.

Željko Bajza | Mučiju kipci


Duge sem hodil vu gluhu noč.
Pital jesem vulice ima li još ikoga
kaj bi nosil sečanja na vugodnika ovega
terega je spila memla ud dekunga.

Više je bile vetra neg rožic.
I bila je noč ili žalost,
a poleg steze zrasla je črljena ciklama.
Kipci mučiju zdaj, sveti.
Listor luster, spinet i krinoline njišeju se v taktu menueta,
i zvijaju se ruke te drobne i blede,
opojni miris i dama na silhuete na oslikanem porculanu z rokokoa.


Tad veselu je negdo rekel reč
i začel je simpozijum ub Filidi i Didoni kaj živele su prokšene.
I ub Lady Godivi kaj žal je ni bile greha.
Al došel bu zopet zapostavleni amor.
Zaigrali buju zlati lasi i vesele oči kak dan gda se pojavi posle noči.
Još bu sonce se smejale, i sence se budu njihale,
dok bu Georgika, dalke, zaustala.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.