Često sam otvarajući teške,
glamurozne prozore da bi u gomili
ugledao tebe, nevidljivu laiku;
posmatrajući sa strane
u odrazu stakla,
prepoznavao nepoznata lica
obasjana, uspomenama.
I obilazivši bivša, divna mesta
davao ulicama izmišljena imena.
Nežne strukture, utekle iz pakla
od sladunjavog, oštrog pepela i praha
padahu u krhkim dimenzijama,
na dve spojene, zamišljene svetlosne tačke;
kapi od sklerotičnih kristala,
otežale, ujedahu podočnjake
i blede kapke, golicajući nozdrve,
žrtvi u stradanju, bistre i slane
prelepim, toplim višeglasjem ...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.