četvrtak, 11. srpnja 2019.

Danijela Milosavljević | Saga o pilavu


- Da li znaš da ti kuvaš najbolji pilav? - udišući duboko u sebe paru koja je ispunjavala prostor nad šerpom, Zoran je zauzeo mesto za stolom.

- Da, baš - prokomentarisala je Divna, sležući ramenima.

- Tako je sočan i rastresit. Pilav koji ti spravljaš je mirisan i kada kroz nozdrve osetim aromu cimeta, imam utisak da se cela Turska uselila u naš dom. Onda lagano, sa svakim zalogajem,  prolazim onih petsto godina našeg suživljenja.

- Bože, čoveče, šta si se ti danas raznežio nad tim pilavom. Pilav k’o pilav.

- Znaš, setio sam se vremena kada smo počeli da živimo zajedno, to je bilo prvo jelo koje si nam skuvala. Joj, kako je bio slepljen, ali za mene to je bilo nešto najukusnije što sam jeo. Davio sam se u svakom zalogaju, davio sam se u dubini tvojih očiju, davio sam se u svakom pogledu na tebe. To je bilo najlepše jelo najlepše devojke, koja je to još uvek. Moja divna Divna. Ne čudi me što se pilav našao u knjizi isceljenja čuvenog učenjaka Avicene*. Pročitao sam da ga je koristio kao lek kako bi izlečio ljubavne jade mladog uzbekistanskog princa, i da je od tada pilav glavno jelo na uzbekistanskim svadbama, kao simbol ljubavi.

Zatečena, Divna je sela preko puta muža i uhvatila ga za ruku. Kad god se dese ovakvi trenuci, bila je sigurna da je napravila pravi izbor pre 30 godina. Zaista je umetnost naći čoveka koji joj i posle toliko godina zajedničkog života znalački izjavljuje ljubav, pilavom. Gledala je u njegove oči i setila se sreće i ponosa svog prvog skuvanog ručka. Nadala se da je bio jestiv jer se njen mladi muž osmehivao sa svakim zalogajem. Bio je to pilav od pola pileta koji su jeli tri dana.

Pravili su ga i od pileće sitneži u teškim vremenima koja su posle došla. Krpili su kraj s krajem. Bilo je to doba hiperinflacije, koje je Divnu ubacilo u stvarnost Remarkovog romana „Crni obelisk“. Vreme teško i za psihu i za telo, vreme razmirica, iskušenja, vreme koje je mnoge domove rasturilo, a mnoge porodice još više očvrsnulo i približilo, naučilo ih da budu bliskiji.

- O, nesrećo jedna! - grdila ju je baka kada joj je izmakla stolicu i ona pala, ne ispuštajući iz ruke šerpu sa skuvanim pilavom. Tada joj je to bilo smešno, ali od tada pa do dana današnjeg moli Boga da joj oprosti. Da joj oprosti bol koji je nanela osobi koja joj je podarila bezgraničnu ljubav i umela da skuva pravi turski pilav koji je slavio život.

I vreme bombardovanja se lakše podnosilo uz pilav. Malena ćerka je zahtevala svečani stolnjak za svečano jelo. Tužno i smešno u isto vreme. Na sredini stola šepurila se ogromna šerpa puna pirinča, sa mesom u tragovima, koja je prehranjivala celu porodicu. Dok su bombe padale, porodica je zbila svoje redove. Okupljeni oko šerpe držali su se za ruke. Ako je trebalo da poginu, mislili su, neka ono što će im poslednje ostati u očima bude slika najmilijih.

Eh, a kada ti muž s ljubavlju sprema pilav, unoseći u tradiciju kuvanja novu energiju i nove začine, to je posebna priča. Ritual kuvanja s ljubavlju započinjao bi pripremom namirnica uz lagani džez, a zatim bi sledile priče o nastanku začina koji će biti korišćeni, uz obrazloženje zašto su baš oni odabrani, kakav trag na čulima ostavljaju i tačne vremenske odrednice kada se spuštaju u jelo. I dok kuhinjom počinje da se širi miris dalekih predela, priče prelaze u umetnost gastronomije.

Delikates, za koji bi ljudi rekli „prste da poližeš“, što je ćerka i radila. Jednom rukom je uzimala zalogaje pirinča, a drugom prstićima vadila kolutove šargarepe i komadiće mesa i gurala ih u već prepuna usta. Bila je milina posmatrati te male masne napućene usne, uokvirene kao jedra nabreklim obrazima.

Bilo je i vreme kada nije u njemu uživala. Svaki zalogaj bi joj zapinjao u grlu dok se iz komšijskog stana širio miris pečenih krmenadli, onih finih što ti se lepe za prste. Student sa burnim životom želeo je konkretniji obrok, ali tih godina se jeo krompir, rezanci i pirinač, osnovna hrana koja odlikuje siromaštvo. Bio je to specijalan pilav začinjen suzama gladnog studenta.

- Nešto si se zamislila? – prenuo ju je muž iz razmišljanja.

- Da, razmišljam kako, otkako nam se dete iselilo, ponovo kuvamo pilav od pola pileta - setno je odgovorila.

- Ma hajde, gledaj to sa vedrije strane. Mala, ponovo imamo praznu gajbu.

Prasnuli su u smeh koji je skupio bore, napravivši tako venac prolaznosti oko njihovih očiju. I dalje držeći se za ruke, ritualno su okružili šerpu, slaveći životni krug koji se vratio na polaznu tačku. Sutra, biće spremni za novi početak.

___________________________________________

Avicena - Abu Ali al-Husein ibn Sina, persijski fiozof i svestrani naučnik. Bavio se, između ostalog, i medicinom, alhemijom, astronomijom, psihologijom, etikom, politikom, teologijom, metafizikom, fizikom, logikom, matematikom i poezijom.

Nema komentara :

Objavi komentar