Aleksandra Vidić | Prokletstvo

Ono što će doći snažno me povuklo

daleko od tebe, iz te mokre kandže –

masne, vrelih kapi; jer otrov sadrže.

Ko od kosti meso, strgnut sad si s mene,

jezik više ne zna ukus svog prokletstva.

Ja patim od gladi, ne vidim od besa

krv ludu što teče niz ruke što stežu,

iznova sve daju, pa zato ne znaju

slomiti tu kost koja maše za predaju.