Milan Zagorac | Nekoliko poruka mladim spisatelji(ca)ma romana

 

- nemojte pisati o nečemu što ne poznajete, ispast ćete naivni, ako ne i blesavi;

- nemojte pisati o nekom stvarima koje znate ako se niste spremni suočiti s posljedicama i strahom. Budite pažljivi, život je socioekonomski predatorski uvjetovan, postoji brdo zamki u koje ne želite upasti;

- odvojite se od svojih likova. Oni nisu vi, oni mogu značajno odudarati od vaših stavova, mišljenja itd. Oni su dio alternativnog svijeta vaše fikcije, možda vam nešto olakša savjet da pišete u 3. licu, ali to nije nužno. Važno je znati: likovi koji su akteri radnje nisu vi;

- shvatite da vas mnogi gledaju kao drugačije, boeme, čudake: nije strašno, živite svoj život punim plućima, samo nemojte sebe isticati kao nešto iznimno, možete dobiti vrlo neugodne etikete koje vam neće pomoći (gledaj točku 2)

- pišite suvislo, slijedite žanr koji ste odabrali, ne docirajte. Vi stvarate drugi svijet, ali to ne ističite. Nemojte se hraniti zavišću;

- pisati znači ući u polje koje je vrlo okrutno i kompetitivno, ukratko, shvatite zakon čitatelja;

- slušanje urednika vam je izuzetno važno: on ima doticaj s onom ekonomskom stranom vaše knjige jer ona nije pisana za vas, nego za čitatelja. Ako pišete za sebe, ostavite to za sebe;

- ne dosađujte i ne docirajte, time ne dobivate ništa. - - - samo vaš rad znači. Mislim da je Krleža rekao neupućenima: to je već odavno napisano;

- budite otvoreni novim iskustvima i znanjima, ali ne eksperimentirajte, osim ako niste već rekli sve i hoćete zaključiti knjjgu života i rada;

- živite život punim plućima i ne obazirite se na brbljanja; ne gubite se u raspravama, ništa ne dobivate.

- budite skromni u zahtjevima, a dobri u pisanju; postajete sami po sebi institucija, ali to nikome ne ističite;

- šutnja je ponekad zlato. Nekad znači više od tomova knjiga.

Ovo je vrlo kratko, ali iskreno, iz iskustva života i rada nekoga tko je više od 25 godina u tome.