Kolumne

utorak, 25. listopada 2022.

Mario Kovač | Nomad

 

Pozdrave krilate šaljem

Ja, sakat i prezren

Vama, braćo i sestre

Što ste svijetom razasuti

K'o zvijezde međ' zrncima pijeska

Odavno ne kročim s vama

No misli vas moje slijede

I želja još gori živa

Stamen više nisam

I tek jednim okom vidim

Al' ćutim hladna sjeverna mora

Što obraze šibaju vaše

Vašim nogama snažnim gazim

Pustinje vrele i beskonačne

Jezikom vašim kušam

Masline crne helenske

I oči naše na počinak ispraćaju

Sunce nad kanjonom dubokim

Rame uz rame više nismo

Jer ramena moja slaba

Zavežljaj ponijeti ne mogu

Ipak, dok je vas na svijetu

Sputan biti neću

Jer putuje s vama, braćo

Putuje daleko

Moja nomadska duša


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.