Zaspala je trava,
zgažena, bez smisla
u otiscima stopala,
snuždena, pokisla.
Čaršija u horu veli
da smo zaista dobro započeli.
Sanjali smo važne snove,
obećavali nam dosta love;
Strog je mesec, gluva noć,
kad sveci ne koračaju.
Izoštrena slika, vedrih buntovnika;
noći sve to, očito, pojačaju.
Reci mi sad zašto, ružna krasto,
pamet slomi dušu moju?
Nit pas laje, već nariče?
Neiskreno, ali slatko
zvuči pasja bol;
zvuči pasja bol neverstva,
zvuči pasji bluz izdaje,
poraza, nezadovoljstva ...
A tek je zaspala trava,
slomljena, bez smisla
u otiscima bosih stopala,
klonula, pokisla.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.