memento
( Danteova smrt i radjanje )
Legao Csokac na bokac
te spava
U oblaku iznad glave
ja to vidim jer ga znam
verujte mi na reč
vide mu se snovi
kao Felini kad oblikuje
milimetar
metar
kilometar
čas je crno-belo
pa u boji
zatim svumato kroz maglu i kišu
ali uvek isto
ona pudla
hrtica preslatki miš-maš
on se grči a one se plezi
zatim vrcne guzom nešto mu pokaža
on onakooo...
ko bik i bikica
na zelenoj travi i kamil cvetovima
njišti ječi isprekidano pufka
zatim huči ko kanjon Neretve
ili baš suprotno od toga
kaska
juri
galopira do onoga čudesnoga parka
koji nam se nikako nije dopao
jer smo stalno o neslanom pesku
reci mutnoj takoreći sivoj
dudovima što se pornografski mnoze
mravima koji na molbu kan-kan poze produkuju
listovi akaca trepere kao nenačeta mlada prve bračne noći,
masstali...
A duldunga
u zemlji drugačijeg govora
nigde
sami se duldujemo /sada sam/
on u tom oblaku
ja farbajuci futur...
/... i dalje, sada, vodenim bojicama daltonskim zenicama. /
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.