Šolkotović Snežana: Moje pesme su pesme raspoloženja

Free stock photo: Girl, Woman, Field, Grass, Nature

Duša mi je puna snova
U njoj nestašna devojčica šeta,
Ima tu čarolije i izazova
Ljubičice koja se divi lepoti sveta...
Tu iza oblaka pijani mesec spava
Zvezde zagovaraju trenutak,
Različka preslišava trava
Dok u laticama pčela nalazi svoj kutak.
Moja duša je puna talasa
Koji uporno udaraju o obali želja,
Tu su polja zrelog klasja
njime se hvali plodna zemlja...
Livade cvetne miris šire
Vetru poveravaju najintimnije tajne,
Tu se insekti svađaju i mire
u krošnjama nastaju pesme sjajne...
Žabe se u kreketanju takmiče
Orkestar njihov je poznat već svima,
Slavuj cvrkuće dok mrav teret miče
Od svega nastaje moja rima...
Moje pesme su pesme raspoloženja
U njima se ponekad meša mašta,
Nema tu oproštaja, izvinjenja
Moje su pesme moje duše bašta...
Nema tu rima poznatih pesnika
Jer blatnjavi seoski put samo ja gaziti umem
Svaka moja pesma je seoska slika
Otud ta upoređivanja sa drugim ne razumem.
Moje pesme su odraz moje duše
Njihov trag ostavlja seoski opanak,
U njima se struje reke sukobljavaju, penuše
U njima korača nostalgija i mrak.
Moja je duša puna snova
U njoj dugih pletenica devojčica šeta,
Ljulja reči na čamcu izazova
Ostavljaći kroz stih niz raspleta
Da se o njima raspravlja i zanoveta...
Jer pesma je ko i seoska kletva...,
nedokučiva, sveta...