Josip Šibarić | digal sam se na levu nogu

jutros sam se opet digal na levu nogu

i to lako,

al oprezno

da ne bantam one moje čupave kuzine,

Seku ka se naslonila na moja leđa,

Belega ki se ispružil uz moju nogu,

Reu ka se smestila u luku mojega vrata.

gurnuli su me na sam rub kreveta,

pa se polako moram dizati da ne upadem

i da oni ostanu.

tako sam se na levu nogu digal i čer

i prikčer

i dan prije prikčer

i pet  šest godin unazad.

i ne, nisam loše volje

i več imam pismu

s kom ću početi dan,

vrti se u glavi od trenutka kad sam se probudil,

prije nego sam otvoril oči.

a onda pijem kafu

i čim sedem

moji čupavci već čekaju

dojti u moje krilo

u ko retko stanu sa tri.

baš se lipo dignuti na levu nogu.

Josip Šibarić | sedno budi!

(inspirirano "Zapovijedima paradoksa" Kenta M. Keitha)

budi pošten!

ljudi te mogu prevariti,

iskoristiti tvoju želju da pomoreš,

ispast ćeš naivan,

al' ni važno, budi pošten!

budi dobar!

ljudi će tvoju dobrotu zaboraviti,

mislit će da ne delaš ako nimaš koristi,

pripisat će ti loše namere,

al' ni važno, budi dobar!

budi iskren!

tvoju istinu okrenut će protiv tebe,

ismijat će tvoju otvorenost,

lažovi će izgledati uspešnije,

al' ni važno, budi iskren!

uspi u životu!

prijatelji ke dobiješ bit će lažni,

neprijatelji ke stvoriš bit će stvarni,

rušit će te radi tvoji del,

al' ni važno, uspij!

delaj i stvaraj!

ono ča godinami podižeš s mukom,

niki more srušiti preko noći, samo tako,

tvoj trud izgledat će uzaludan,

al' ni važno, delaj!

daj svitu najbolje ča imaš!

nikada im neće biti dovoljno,

vrnut će ti udarci i kritikami,

ostat ćeš prazni ruk,

al' ni važno, daj najbolje od sebe!

to na kraju sedno neće biti

izmed tebe i nji,

nego tebe i tvoje savesti,

tebe i Onega gori.

zato, sedno budi!

Josip Šibarić | Prošli tvoji koraci budući

(za moje osmaše)

Nogu digni polako,

Odmjereno njome napravi novi korak.

Al' gledaj stope što utisnu davno prije tebe

netko stran, dalek i tajnovit,

al' netko koga su drugi učili

praviti novi korak.

Odmjereno korak napravi!

Ne prevelik!

U velika usta mnogo toga stane,

al' koliko se proguta?

Ni mali korak nemoj,

male stope drugi će slijediti teško.

Koračaj onako, znaš već, kako treba,

da drugi vide, 

da drugi znaju,

iza teba,

a ispred tebe.

Pazi i slušaj!

Korak se ne radi pokretom,

ni vidim se ne radi

ni sluhom samim.

Sve objedini

i stopu ćeš pravu pronaći lako.

No i volja treba,

velika, jaka.

Glup ko mrtav.

Korak radi znanjem i voljom,

a tek onda snagom,

a možeš i bez nje

i upamti

drugi će te učiti da slijediš stope

što naći ćeš ih na putu,

drugi će te učiti da stope tuđe slijedi

i prestigneš,

drugi će te učiti kako treba,

odakle treba,

al' ne mogu drugi

zakoračiti umjesto tebe.

Josip Šibarić | nisam baš bil najbolji tata

 

u glavi si vrtim film,

jer me ulovila nostalgija

dok gledam njegove slike

kako se igra,

kako puše u sviće na torti,

kako meće ruku ispred lica da se ne vidi na sliki,

i se druge ke bilježe njegove posebne trenutke, 

ali i moje.

i da, nisam baš bil idealan,

jer ne postoji poseban recept

kako biti dobar tata

i dok je on rasal ko dite,

ja sam š njim rastal ko tata.

za nike stvari siguro  bi mu se trebal i ispričati,

jer nisam uvik reagiral kako treba,

viknul sam kad ni trebalo,

propušćal ča nisam smil,

nikad bil i nepravedan, 

čuda put nesigur

 i uplašen.

a sad, kad ga gledam odraslega,

mogu mu samo zafaliti

ča je preživil moje učenje

kako ću biti njegov

tata.