Ana Bosančić | Šutila bih

Pokrit ću se morem

Ko zgužvanim lancunom,

I počinit ću,

Samo malo.

Umorim se nekad

Od pričanja,

Od slušanja,

Od smijanja.

Samo bih šutila,

Al’ nemam s kim,

Pa prosipam trakavice riječi

U koje ni ja ne vjerujem.

Kad mi jezik išiba mozak,

Okrenem se moru,

Ili nebu.

Ponekad pomislim,

Oni su moje srodne duše,

Da nije njih,

Davno bih svisnula.