Jadranka Göttlicher | Čekaonica na otvorenom

U redu za nešto što se zove trijaža
Vučemo svoje kovčege s novim
pidžamama za bolnicu
Vučemo svoje trudničke trbuhe
I fascikle s dokumentacijom
One s perikama se barem ne boje kiše

Sve imamo maske, ali nismo na udaljenosti
Ni neizvedivoj tjelesnoj, ni osjećajnoj
Sve se bojimo da nas neće primiti
Prošlo je naše zakazano vrijeme
Strah i nemoć nas zbližavaju

Mi smo logorašice u redu za raskuživanje
Što čekanje dulje traje nestrpljenja nestaje
Dolazi pomirenje sa sudbinom

A, ne!
Ako na kraju kažu: Dođite sutra!
Ove će lijepe žene skinuti maske
I pustiti sve iz svojih grudi da odleti

A napuhani redar past će nauznak, koliko se isprsio!