Nena Miljanović | Velika gramata za male

Tražim od života gramatu

Za ptice pevačice koje nikad ne polete,

A pevaju suncu najlepše ode

I nikad krilom ne dodirnu nedostižno nebo,

Suviše sitne da prate razmetljive kondore

Što kreštavim kljunom srču zlatnu kišu.

Za male što se nikad ne vinu,

Tražim veliko priznanje,

I počasno mesto pod suncem,

Iz zlatnih visina da im odjekne harmonični cvrkut

I nadjača ispraznu buku izvikanih "velikih"

Tražim od poezije

Promociju za pesnike bez knjiga:

Svečanost tišine za imune na aplauze

koji se ne guraju za priznanja da su pesnici,

Za one najtiše 

Što ne stihuju za papir povelja

A ne žive 

Ako ne pišu bar prstom po prašini koja će ih pomesti.

Za tvoje najbolje,

Pozovi poezijio publiku:

Duhove nepriznatih poete iz prošlosti-

Nepoznate francuske trubadure

Što su inspirisali poznatog Prevera

I dronjave španske ulične svirače,

Bezimene Cigane što su stvorili ime Lorki,

Svi neka dođu 

Sa po dve gramate za anonimne i mene:

Sa uzdignutom sitnom pticom pod jezikom

I perom palog kondora pod petom.