Zdenka Čavić | Zarobila me tjeskoba

Iščezli su snovi, 

pod umorno čelo

uvlači se tjeskoba.

A rekla sam

ne dam se olovnim tragovima,

potpunoj šutnji i okovima. 

Usisala me malodušnost,

kroz mene teče strah i uživa.

Eto, bar netko se šepuri

sretan što sam još živa.

A vrijeme vrtoglavo juri,

moram odlučno otpustiti kočnice

ma tko god da je  

taj strah što uživa

po mojoj postelji, 

po mom danu.

Lomim kruh i hoću 

svoju čašu vina.

I bolje pokrov od ljiljana

nego da se bojim 

utvara noći.

Odlučno tražim od ljubavi

da se oglasi

i otvoreno kaže

namjerava li doći.