Kad pomislim jesen
izlijeva se suho zlato po tlu
škripuću staze
a koraci postaju teži
Kad pomislim jesen
utihnula su neka gnijezda
a pokoji zaostali grozd
nijemo me pozdravlja iz vinograda
Kad pomislim jesen
vraća me u školske klupe
al’ ne čuje se naša graja
samo tišina... iskustvena tišina prolaznosti
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.