Irena Matijević | Molaj me smiron (a more i hod svragon)

Pust me ča
nisan već ona,
ne znan ni ja,
reč ti koja.
Jesan ona koja voli,
il' ona koja Boga moli,
da te ne voli,
da te zaboravi,
da te na miru ostavi.
Pust me ča
da buden ona,
svoja,
ne tvoja,
ona stara
koju lipa rič ne zavara,
koja ne leti,
koja na zemji stoji.
Slomila san krila
da bi opet ista bila.
Pust me ča,
nisan već ona.