Stefan Djordjevic: Alter ego

Izgubio sam nekog vrlo dragog.
Izgubio sam sebe.
Obraz je otanjio posle mnogo boja,
ostale su kosti i koža.
Koža je prodata kao životinjska,
mada je manje koštala.
Izbrisano je sve što je nekad vredelo,
trenutkom nepažnje.
Život je trenutak, trenutak bolesti, ludosti moje,
tako bolesno lud hodam,
stepenik po stepenik niže,
dok propast moja me stiže.
Vetar pomera senku, kiša nada mnom pada,
dok udica života čeka
da sa njom zaronim u smrt.