Saša Mićković

SUMRAK SA MRTVIM PESNICIMA

Verlen, Rembo i Bodler, iz tišine i jeze,
nadviju se tek senkom nad kapijom Pariza,
dok im grobove čama, crv kovčege nagriza,...
u ćilibar im usud katrene verne veze!

Velikanske se duše niz Senu šušteć viju,
Moris Ravel tu vešto Bolerom se rasvira,
a povrh njine humke smrt trulo cveće zbira,
samo još srca žeđna, ko suncokreti zriju!

Pred sumrak, često vidim, kako se nebom kreću,
dok u prozoru svome žežem mirisnu sveću,
eh, tako priča krene... Iz čudesnih davnina...

Valeri, Ronsar, Gotje... Sred sobe mi izrone,
i njihova se rima u svetlodašju prone,
pa onda kapka - kapkom, sve skri pariska tmina!

Pariz, 15.08.2014.