Slava Rosandić | Espresso lamentacija

 

Jutrom... 

Nakon dva jaka espressa

zapitam se:

tko će duže 

lelujati

u ovoj 

trivijalnosti dana!?

Čovjek ili leptir?

Jer tad dan

krene carevati

u svoj svojoj površnosti

u svoj svojoj bezdušnosti

nepredvidljivosti

bešćutnosti;

grubomekoj

sazdanosti

od papira; 

sazdanosti

rasutosti

krhkosti

od

praškova

smrvljenih

kratkoživućih

leptira...

I na kraju dana

pomalo zavidim 

praškastim leptirima

jer su zrnce svemira 

a ja još ispijam kave

na teturavu tlu Zemlje.