Jutrom...
Nakon dva jaka espressa
zapitam se:
tko će duže
lelujati
u ovoj
trivijalnosti dana!?
Čovjek ili leptir?
Jer tad dan
krene carevati
u svoj svojoj površnosti
u svoj svojoj bezdušnosti
nepredvidljivosti
bešćutnosti;
grubomekoj
sazdanosti
od papira;
sazdanosti
rasutosti
krhkosti
od
praškova
smrvljenih
kratkoživućih
leptira...
I na kraju dana
pomalo zavidim
praškastim leptirima
jer su zrnce svemira
a ja još ispijam kave
na teturavu tlu Zemlje.
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.