Božica Jelušić | Ružičaste naočale

Ni trunke ružičastog u tamnom carstvu,

Neki se spori kamen kosinom kreće.

Misao roni pod zemlju, predaje se rudarstvu,

Traga za kamenjem rijetkim, rudama sreće.

Planine nema blizu, ali u misli je svuda,

Penješ se, napinješ stegno, zglobove kriviš.

Je li to tvoja staza, što šipražjem vrluda?

Stvarnost je ono, u čemu najživlje živiš.

Oduvijek biva tako u vremenu krize;

Čekaš da se u tvome čaju trputac razblaži.

No, podriva te skepsa, nemir srž grize,

Venecijanska trulež nosnice škaklja i draži.

Pod val se proljeće skrilo, zarubljen pređom,

I premda uskrsno jaje za oblakom sja,

Tek ružmarin ti trepće svojom mauve* vjeđom,

A ružičastog nigdje, uzalud potraga sva.

_______________________________________ mauve - ljubičast