ptica sam pod nebom
jaka
na udaru svih struja ruže vetrova
lakša od poslednjeg svoga perceta
letim raspevana
sunca ljubavi željna
i kad mi krila sažiže
pevam mu
pevam
zmija sam pod zemljom
slabašna
petama gažena i omražena
sikćem u samoodbrani
gamižem
tražim ( muškarca)
taj kamen pod koji ću se skloniti
i kojim će me ubiti
ptica sam
i zmija
i pesma
u sve tri postavke ženski rod
ukleta
od prvobitne mene do poslednjeg tebe
žena sam željna ljubavi
nesalomiva pred životom i smrtima
i slomljena kletvom nad kletvama
"imala pa nemala..."
imadoh te ljubavi
nemam te
pesmo moja
ženska
prokleta
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.