1892, Pešta. Delegacija iz Velike škole dolazi da pozove Nikolu Teslu da poseti Beograd. Među njima je i pesnik Laza Kostić. Tu se upoznaju.
Tri godine kasnije, juna 1895, Laza piše Tesli pismo iz manastira Krušedol. Ima predlog: da se Tesla oženi Lenkom Dunđerski, mladom, bogatom, lepom devojkom iz jedne od najuglednijih vojvođanskih porodica. “Quelle idée!“ - “Kakva ideja!“ - piše Laza, kao da i sam ne veruje sopstvenoj hrabrosti. Razlog koji navodi nije ljubavna provodadžija - Laza smatra grehom prema srpskom rodu da “jedinstveni Srbin“ ostane bez potomstva. “Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi, da se ne satre seme koje rađa takve detiće“, piše mu.
Ono što Laza ne kaže Tesli: i sam je, godinama, voleo Lenku - ćutke, bez nade, jer je razlika u godinama čini nemogućom. Brak koji predlaže za druge je, na svoj način, pokušaj da se reši onoga što ne ume da reši za sebe.
Teslino pismo sa odgovorom nije sačuvano. Ali zna se šta je odgovorio: da sveća ne može da gori na dva kraja, a njegov plamen izgara za nauku.
Tri meseca kasnije, Laza se oženio drugom ženom. Na medenom mesecu mu stiže vest, u crnom okviru: Lenka Dunđerski je umrla, sa dvadeset pet godina, posle kratke bolesti.
Četrnaest godina kasnije, Laza je napisao pesmu po kojoj će ostati upamćen najviše - “Santa Maria della Salute“. Zamak Dunđerski i danas stoji.
Tesla se nikad nije oženio. Govorio je da nije siguran da bi mogao da nabroji mnogo dobrih izuma oženjenih ljudi.
Neke vatre, izgleda, jednostavno ne mogu da gore na dva mesta odjednom.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.