Nario Kovač | Zavist

Ova je kuća mrtva

Zidovi su mrtvi od vlage

Prozori su mrtvi od prašine

Zrak je mrtav od sjećanja

I ja sam mrtav

Mrtav sam od vremena 

I mrtav pišem pjesme

Ali ljudi

Ljudi su živi

Čujem ih pod prozorom 

Hodaju

Smiju se

Slušaju glazbu

Odlaze u kazalište

Piju čaj i jedu kruh i maslac

A ja

Ja sam u grijehu

I plutam mrtav u grijehu

A život kroči dalje

I ne osvrće se