Kolumne

četvrtak, 29. prosinca 2022.

Željko Bajza | Misija don Quijotea


Honore Daumier: Don Quijote i Sancho Panza 


Ja mislim da povest nikumu ne ostaje dužna.  Blaženstve je zadovoljenje duše, a vu nade su sadržane i sumnje. 

Mi sme del prirode, njezina je moč nepregledna. 

Kakova je onda misija Don Quijotea vu ovomu svetu? 

Kričati, kričati vu pustinje, ak ljudi ne čujeju, pustinja čuje,

pak bu taj vusamljeni glas z pustinje zapopeval večni hosana živlenju i smrti. 

Gda se neprirodnost povekšava, vojsku svoju ja prizavam, 

ein Regiment zu Fusz, ein Regiment zu Pferd. 

Fortecu svoju ja se spravljam braniti. 

Vu vsake bitke glavna mudrost treba biti pred neprijatelem snagu svoju skriti. 

I nadalje črez oluje vužganu lučerdu nosim. 

Kaj znači javna pozornost tera korača za menu kak sena, 

propitavajuč se za moj identitet teri zdavnja vu me vuraščen je. 

Vojnik sem ud glave du pete, a človek je sam ogledale svoje. 

Navek se pitam zakaj bi se ja trebal braniti ud gorših ud mene. 

Gda čakaš buduči, dojduči, prihodni dan, 

nikakve ne bi dvojbe da ne bi bil on dan zadnji. 

Ar i posle Sudnjeg dana zopet dojde novi dan. 

I zopet se truditi treb je da napraviš nekaj dobrega. 

Lucke nevole dobre je vu srce vzeti, jer gda susedu zlo se zgaja tebi dobre ne dohaja.


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.