lutamo u srcu
napuštenog doma
odbegli od ljubavi
spavamo na vetru
potrošene iluzije
da postojimo u jednoj reči i besmislu.
Razmišljam skoro drugačije
trudim se da ti iskreno pripadam
ušivam dugme na kaputu
zamišljam da sam od kroja
satkan od mesečevih plima
gde ljubav drugima pripada
zakasnio na uspavane vozove.
Iste smo naravi
tražimo se u svemu
od slamke kuću gradimo
letimo bez krila i ponosa
spavamo na vetru
kupujemo sitnice
šarene laže čuvamo za sebe
potrošene godine
oslikavamo u jednom izgubljenom danu.
1 komentar :
Jedna od lepsih mojih pesama u nadahnucu.Nekako, lezerno i lirski opusteno.Zahvaljujem se uredniku casopisa.!
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.