Željko Medić Žac | Dala je najlepši mogući odgovor

Dala je najlepši mogući odgovor
Na jedno sasvim obično
Pitanje

I ja nisam imao kuda nego da ostanem

Njeno malo srce
Krijem u tajnim pregradama
I grlim je u vatri koja nas lako obuzme

Prođe me jeza kada je dodirnem

Raduje se rečima i ume
Da sluša
I nikad ne traži izgovore

Pored nje sam planina u koju se sklanja
Od hordi bezdušnih nerazumnika
I mesto na kojem umiri se

Kao reka koja traži svoje izvore

Toliko je lepa u svojoj jednostavnosti
Da me sve češće ostavlja
Zabezeknuta

Kao kad od stida
Na stranu glavu okrene
Kao kad me iznenada poljubi

I otkrije
Koliko je netaknuta

Nije nikad tražila pesmu da joj napišem

I ovo pesma nije
Ali jeste... nešto samo za nju
U godinama kad sam odustao od poezije