Senka Bradarić | Raspašoj

Gren ja gren... a pazi sada, iza kantuna izvirila teta Nada. Kaže da joj triba mira, grintava je sin do sina je nervira. Mora odma u butigu, pa me šaje da na brzinu ja pričuvam dicu njezinu.

- To su mirna dobra dica čuvat i' je baš sitnica - pensa štufa škura lica. Palo mi je na pamet da ji je bilo pet. Je je istina je iza vrata virili su brat do brata. Tri su brata bila trojke, druga dva nisu dvojke. To je to, bome se ja razumin u brojke. Duboko san udanila, pinkicu se maknila, uvatila zraka i sila usrid igračaka.

Jedan o braće koji najviše skače postole mi je izuja, drugi mi je žep svin i svačin punija, treći me za rukave vuka, četvrti mi je nogavice zasuka. Ča je bilo s braton petin nikako da se sitin. I tako se brže boje tinel pritvorija u bojno poje. A dica ka dica bez milosti Bože mi prosti, skoro su mi skroz slomila kosti. Od mene su jači bili, rat dobili pa me zarobili.

Komanda je bila gori-doli, naprid- nazad, amo-tamo, vazmi ovo - pušči ono, stoj drito, čučni- legni...ma bilo je to povuci - potegni. Bilo nan je puno lipo, susret s braćon bija je na slipo. Da se menon igraju oni dobro znaju. To san jin puštila, nisan riči izustila. Njima je to štimalo jer osin mene nji drugo ništa više ni zanimalo.

Njiova mi je igra bila skroz jasna, malo pomalo braća su postala opasna.

- Gospe moja- pomislin - moran šnjima na kraj stat jer od mene neće ništa ostat. -

Brže boje san se digla, od braće pobigla i uvela odgojne metode. Oš neš naučila san braću da kolo vode. I vidi sada čuda iznenada. Brat do brata čvrsto se drži, neko je sporiji neko malo brži. Sve okolo naokolo vrtilo se bracko kolo. Stvar se sad prominila, sad ja braći nisan dala mira, tancali su kako ja sviran.

Nakon samo par minuti evo tete bulji u nas muči, šuti. Kad je glavon provirila braća su se raspalila. Hej hoj, hej hoj, totalni je raspašoj. Ni se znalo 'ko pije, a 'ko plaća, pa se brže boje teta palice laća.

Sad se više ne živcira, dirigenskom palicon oliti šćapićen ona dirigira . A dica balaju sve u šesnajst kako mater svira. A joj, joj, joj ...ča se mora to se mora, nima više raspašoja.

Kako sad stvari stoje sve gre na boje. Došlo mi je do ušiju šćapić je sad izgubija svoju funkciju. Bidna dica sad jemaju mira, mater više ne dirigira i više ji šćapićen ne dira.

Ajmeeeeeeee... hej hoj, hej hoj totalni je raspašoj.