Damir Beleš | 1.1.2021.

Dozvoli si komadić ludosti

strasno

samo za sebe

pusti kišu da te smoči do kosti

smij se često grlato glasno

ko ga jebe

Pleši poput indijanskih šamana

dozvoli si sve sitne radosti

prežderavaj se knjigama

ne truj se medijima

od njih posti

Ako ti se pjeva pjevaj

ne mrači

mraka je dovoljno

svijetli blješti sijevaj

ne dozvoli nikom

da te tlači

ako nisi sretan probaj ponovo

Piši pjesme na glas ih čitaj

spakuj stvari u ruksak stari

gazi dalje putuj

svijetom skitaj

uči stalno

ostalo jednostavno zanemari.

Darija Žilić | Prespavati

Prespavali smo dan.
Vukli smo se po krevetu,
Kao voden konju, na valovima.
Zemlja se još nije otpustila,
Čaj se još uvijek nalijeva na dno
Duboke posude.
Mirisi grožđa na svijetloj kopreni,
Daleki glasovi rođaka, i zvuk aviona
Koji se penje gore negdje, da ostavi
Trag na nebu, koje danas nismo ni vidjeli.
Samo smo udahnuli zrak iz unutrašnjeg prostora i probudili se u ponoć,
Dan smo, kao umorna djeca nakon slavlja,
Bespomoćno prespavali.
I danas je već siječanj.

Oleg Antonić | - Kako si?

(Pitam, iako vjerujem da jesi
najbolje što uopće možeš biti
u ovakvim okolnostima.)

- U nevjerici i jadno i žalosno...
kad više kraja tim nevoljama?
Ti? Reci da si dobro!

(Hvatam se zadnjeg; bit će prilike
o kraju nevolja uz gipki otpor...
u mekom pristajanju...)

- Evo, izvoli: kažem da sam dobro.
Pokraj tvog uskličnika nema
mrdanja... nema mrdanja...

(Javljaš da se smiješ. Sretan sam.
Znam: nada je mjera neimaštine.
Vjerujem: glavni je udar iza nas.)

Milan Frčko | Prvi den leta

 

Staro leto se meknolo. Ve sam fraj.
Veselje mi paše. Vu njem je svetlo.
Žalost mi je poždrla minolo leto.
Išel sam jen korak napred, dva nazaj.

Gda si vesel onda moreš sagde biti.
Bez senja se nikaj lepo ne trefi.
Gda skonča kmica onda svetlo zasvetli
i pokaže pot po kojem trebaš iti.

Opčuti se friški zrak. Sečanj je več tu
i mraz cifra kranjce po sakom obloku.
Predi nek me bu cajt pak s cipela zul,

smehu bum rekel nek pobegne špotu.
zatancal bum z dnevom na prvi den leta
i rekel mu nek nam nišče ne smeta.

 

Milan Frčko | Potres

 
Petrinja, Sisak, Glina. Ne znam gde još?
Tak se opčutim kak i za vreme rata.
Mater išče svoje dete, setra brata...
Črepi spotrti, čovek z hiše beži bos ...

Ljudi šepečejo: "Kak da smo f peklo"!
Jen vatrogasec  je babicu spasil
i vužgani rinek na peči vgasil.
Jeni se mole, drugima se omeklo.

Misel po peklu i raju putuje
Nema struje. Idem osigurače gled.
Pipa samo zrak, mesto vode, bljuje.

Sedem duša je odišlo na drugi svet.
Duša me boli. Prašina se zdigla.
Spod nje mrtvo dete. Jel zemla to vidla?

29. 12. 2020.