|
Jelena Hrvoj |
Eleonora Ernoić Krnjak |
Martina Sviben |
Mirjana Mrkela |
Aleksandar Horvat |
Kad na mene dođe red
Smrt neće biti bezlična avet
s kapuljačom i kosom.
Uzet će lik žene
s osmijehom Keire Knightley,
jer sve što sam učinio
činio sam iz inata ili zbog žena.
I kad me više ne bude
volio bih da netko kaže:
Nije mrzio život,
samo su mu ljudi išli na jetra.
Vežbe za kolokvijume.
Prepisani citati iz knjiga.
Skripte. Stari rokovnici.
Zadaci.
Sve ide u reciklažu.
Na dnu - đačka knjižica iz Zemunske gimnazije.
Lista je.
Osmehne se. Lista...
Odličan, odličan, odličan...
Seta na licu.
Lista dalje.
Pogled zastane.
Među obrvama - nabor.
Dugo gleda u TO.
Uzdah. Uzdah.
- I ovo ću baciti. Šta će mi?
Imam svedočanstvo o maturi.
Sećam se...
Na osamnaesti rođendan, dobio je kovid.
Umesto svećica – gorelo je čelo.
Umesto pesme – cvokotanje.
Bol.
Deset dana kasnije, tek mesec dana nakon položenog vozačkog ispita, seo je za volan.
Otac, pored sina,
prvi put drhti, hvata se za prsa,
zgrčen i nekako mali.
Ja pozadi. Stotine crnih misli...
Imam četiri komorbiditeta. Šta ako...
Šta će oni? Kako će...
Gledam jednog, gledam drugog.
Put do Bolnice „Bežanijska kosa“ čini mi se predug.
Večnost.
Gospode,
samo da stignemo na vreme...
Samo da preživimo svi.
Samo...
Otac je ostao u bolnici.
Odmah.
Sin i ja... vraćamo se kući.
Ćutimo.
Noć.
Decembarska magla. Košava.
Drhtimo.
Pred vratima, sin vadi očev ključ.
Otključava.
U stanu nas čeka bela Bella.
Sama. Rep podvila, pogled tužan. Ne raduje nam se.
Čudna tišina.
Pretiho. Prazno. Stan se skupio.
Zjapi tišina.
Sećam se...
Nekoliko dana kasnije, sin je dobio đačku knjižicu.
Opšti uspeh: Neocenjen.
Decembar.
Polugodište maturanta.
Petnaest profesora ga dobro poznaje. Znaju da svi imamo koronu. Otac epidemiolog - u bolnici. "Obostrana upala..."
Dva profesora ne razumeju.
„Nije bio na poslednjem kontrolnom...
Sada, u decembru.“
Tako zaražen... da bude u školi?
Te dve ocene su izostale.
Sećam se...
Dovoljno da učenik, koji je tek postao punoletan, podigne pogled i upita:
– Zašto, mama?
Nisam znala odgovor.
Ni sada ne zna.
Samo sam pogledala ocenu iz vladanja.
Primerno (5).
– Čuvaj TU ocenu.
Sve druge će ti, pre ili kasnije, život upisati ili precrtati.
Zatvorio je knjižicu
i spustio je u kutiju.
Mašina će samleti stari papir.
Od njega će nastati novi listovi.
Na njima će neki novi gimnazijalci
zapisivati svoje lekcije."
Fotografija: sin/maturant čeka oca u Bolnici Bežanijska kosa", Beograd; "vreme korone"
Mediteran je otok bijela kost položena
uz beskraj bijele obale
savršena slika ljudske sudbine
čovjek gotovo nevidljiv
Sve je bijelo: kuća podne sol zid i mrtvi
sve je crno sunce svako slovo
ime nekoga koga nema
I tko će iznova razumjeti Mediteran
koji nije sasvim ni prostor ni vrijeme
koji je granica između čovjeka i čovjeka
Otok tako taman ispod svoje svjetlosti
i čempres koji pokazuje prema nebu
kao da ondje postoji odgovor
a odgovora nema postoji samo čovjek
žena u crnom na pragu bijele kuće
što čeka čovjeka brod i smrt
Mediteran je Odisej koji živi
među drugima a ostaje sam
koji nikada nije stigao i još putuje
Mediteran je sveti Pavao u oluji
Dante koji gleda prema drugoj obali
i majka koja gleda sina kako odlazi
i Cervantesov zarobljenik i cvrčak i zvono
sve što na otoku ima svoj glas
i Camõesov brod izgubljen prema Indiji
more što udaljene obale koje pripadaju
istoj beskonačnosti
Mediteran je nepoznati mornar otoka
čije ime nije zapisano ni u jednoj knjizi
samo u vjetru na pučini
gdje ničega osim mora i neba nije
Mediteran je odlazak
Mediteran je povratak
Crna marama teža je od mora
i može se razumjeti samo u jeziku
I svi koji su rekli: vratit ću se
sol su na rukama sol u očima u kruhu
Feničani Grci Rimljani Mlečani Hrvati
više ne znaju koji je od njih onaj
što je nekada gledao korčulansko sunce
Tomislav Marijan Bilosnić
Zemunik, 19. rujna 2026.
