Dušan Janković | Stopala

Njena stopala na parketu – 

prizor koji me startuje. 

Da li zbog dodira mekog i tvrdog, 

ili samo mekano stopalo ima prekidač 

koji pali moje električne baterije?

Ne znam da li bih ih samo skenirao, 

dodirivao ili polizao kao preliv. 

Da li me privlače statična, 

ili samo kad im ona udahne život 

pa krenu da se gola kreću?

Fokus mi je na podu. 

Pratim ih u stopu po stanu. 

Puzim kao vojnik 

pri osvajanju boljeg položaja. 

Čudan osećaj.

Dušan Janković | Baka

Plete. 

Ima nerve kao žica od pegle, 

ušla je u meditaciju 

pletenjem. 

Ko zna šta je prošla u životu.

Prsti 

igraju šumadijsko kolo; 

prisutna je, 

ali u nekom drugom svetu. 

Ko zna šta misli.

Pogled blažen, 

kao da priča bajku. 

Neku sa lepom prirodom 

i srećnim krajem. 

Ko zna njene mašte.

Pletenica, 

kao remek-delo. 

Pretvara svo svetlo 

i sav mrak života 

u raj.

Dušan Janković | Pandur

U gomili si. 

Ne znaš više jesu li protesti 

ili utakmica. 

Pitaš se: 

koji mi ku*ac ovo u životu treba?

Leti kamenica. 

Okreće se kao zemaljska kugla, 

pogađa te direktno u glavu. 

U deliću sekunde pitaš se: 

koji sam ku*ac baš danas pozvan na posao?

Kolege te kupe, 

trpaju u ambulantna kola. 

U polusvesti si, 

kao bokser u desetoj rundi. 

Iz dubine nesvesti pitaš se: 

da li ću, koji ku*ac, preživeti?

Za trenutak

vidiš jasnije slike: 

plavo-crveno svetlo seva u pozadini. 

Truckaš se i pitaš: 

koji mi je ku*ac ovo u životu trebalo?

Tvoje poslednje pitanje 

pred ravnu liniju.

Dušan Janković | Šapat

Da li si ikada šapnula u tišini 

nešto što je samo jedno uho čulo, 

vibraciju punu želja i simpatija, 

ogoljenu, bez osvrtaja na reč?

Da li si taj šapat preobličila 

u boju čežnje i leta, 

naduvala od njega balon 

intimnih hukova i senki?

Da li ti je šapat nekad ispao sam, 

bez tvoje volje, 

kao da ga je pogurao 

neko sa druge strane ogledala?

Ili šapat još u sebi držiš, 

dok čekaš neki tuđi 

da ti dotakne uho, 

pa da konačno oslobodiš svoj?

Dušan Janković | Preživeli

Siromaštvo mu je sušilo grkljan, 

četvoro dece u jednoj staroj sobi. 

On najmlađi, 

žilav koren u betonu, 

uči da smehom davi nemaštinu. 

Veselo preživljavanje – 

rotacija gladi kroz igru.

Posle škole šegrt, 

znoj i gvožđe, 

matador u koridi sa sto bikova; 

kičma sanja toplu kupku 

dok je lome neki stranci. 

Ali i dalje: 

veselo preživljavanje – 

rotacija muke kroz nadu.

Odlazak u inostranstvo, 

sunce što ne greje. 

Žena koja mu otkida delove srca, 

ljubav koja razara komade uma. 

Svadba – 

čvor ljubavnog ratišta, 

ekstaza paralisanja. 

Veselo preživljavanje – 

rotacija premora kroz ambiciju.

Kredit, besparica, rmbanje. 

Ciklus se vraća na početak, 

bela zastava nad životom. 

Veselo preživljavanje – 

rotacija predaje 

kroz mene.