Željka Blažević Tonka | Jedra

Put Amerike

More veliko, duboko.

Svako za svoju potribu.

Svako za svoje šta ga boli

Krunica i koja stara slika.

Kad su došli, kad su zaradili ,

Onda na misu su odili

Bratovštinu osnovali.

Gospe na Ladi.

Sve lipo i ljudsko zapisali.

Ako se ko ne vrati, bratimi 

će siročad i udovicu pomoć.

Čikago.

Sućurac.

Pisma će putovat.

Meni u ruke će posli 80 godina doć.

Brat brata sa ljubavlju svituje.

Ljubav priko mora putuje.

Žene i cure su čekale.

Svoje ljude.

Bura je sušila suze.

Petrolejka igrala se svitlon priko slova.

Čekalo se.

Gospi krunica molila se.

Kad bi se vratili Gospi ka zavit bi se bosi popeli..

Komadon nakita bi sliku ukrasili.

Tako stotinama godina Gospa je 

sve molitve sačuvala.

Zato su joj takve oči.

Zato  snagu ima

Zove duše.

Daje im nade i mira.

Gledam sliku njenu.

Vidim pisma.

Vidim  jedrenjake.

Vidim one koji su se vratili.

Vidim one koji su tamo dušu ispustili.