Marija Aleksić | Promaja

Opet neka promaja , usahla i siva

Produvava 

Nosi poslednji izdanak jesenjeg lista što leži na srcu

Umem da se nosim sa životom

Bar mislim da plivam

Nekad osetim svu težinu lanaca na plećima

Toliko kao nemir stigao sa Crnog mora

Jak kao sve struje sa okeana

Snažan kao bura sa Jadrana

Treba mi samo par minuta da se vratim u stanje mira....

Ume srce da tužne valove svira

Ume...

I hoće...

Pritegnem ga ja i zaključam ..

Neće kako hoće..

Opet neka suvoća vazduha guši 

Steglo pa ni da pusti

Grize kao najljuća zver gladna i žedna

Ja obamrla od straha 

Nisam živa...

Al ' umem ja da se nosim

Umem da plivam...

Uhvatio kotur oko vrata pa steže li steže

Nešto oštro posred grudi reže

Ne znam ni ko ni šta

Padnem pa ustanem

Trnje po putu leži 

Uhvatim sebe da bežim

Onda zaključam sve nemire 

Ključ bacim negde daleko od sebe

Pomislim na sunce koje  izlazi

I toplo mi bude

Strah me hvata

Nisam živa..

Neka ga..

Umem ja da se nosim

Umem ja da plivam...