Milan Drašković | Zvezda siroče

Pod praznim nebom produžetak legende:
zvezdanoj sestri naši brodovi plove –
žderač stvarnosti uvek nađe svetove
tako daleko, ono skriveno negde.

Noćas krademo zvezde – zvezdu siroče.
Moć u auri u plesu androida,
vremenska petlja koja se naglo kida –
zaplet što liči na požutele priče.

Šapat kamena usred zvezdane jeze
prazni tišinu nasmejanih himera
i ukrašava tajnoviti bruj sfera.

Obruč samoće za svete simbioze,
plamenom točku ritam koji je sličan,
zvezdani nektar pred utonuće u san.