Bio sam, fakat,ja slavan te bogat;
lirik, epik, bard i vjesnik od sreće.
Ne bih prtena flundra il' surogat,
nit' dotepenec odbačen u smeće.
I sve frajle bijahu raskošnije
a pucice mirisahu me bolje,
vodica savska tekla je sporije
a pajdašija fer i dobre volje.
Al' ja, grintavac, rob svojega jada,
pustih škropec i fletno uzeh šprice
na žutoj cesti do smaragdnog grada.
Sada moj lajbek krije gnjilu slamu,
dokle zobljem iz vlastite kahlice
a fruštuk ovisi o jednom gramu.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.